Šta je Elizijum? Da li ste već čuli za ovaj pojam? Koje je njegovo pravo značenje?
Elizijum ili Elizejska polja je raj u starogrčkoj mitologiji, mesto večitog zagrobnog života u kome uživaju bogovi i junaci. Predstave o životu posle smrti u religiji starih Grka počivale su na osnovnoj ideji podzemnog sveta kojim vlada bog Had.
U mračno Podzemlje dospevali su svi smrtnici, s tim što je posebno mesto za pravednike, dobre ljude i junake čuvano u Elizijumu. Elizejska polja opisana su u mnogim delima kao idilična i pastoralna oaza. Verovalo se da stanovnici žive u savršenoj sreći, slično hrišćanskom rajskom vrtu. Na prostranim zelenim livadama privilegovani bi muzicirali, pevali ili se čak bavili sportom. Bog Podzemlja Had i njegova žena Persefona su na Elizijumu imali kraljevski dvor.
Kako je nastao mit o Elizijumu, gde su se nalazila Elizejska polja i ko je mogao da uđe u ove rajske prostore?
Poreklo mita o Elizijumu
Smatra se da mit o Elizijumu vodi poreklo još iz Minojske civilizacije i kulture. Kao harmonična predstava o raju u kome borave bogovi i junaci pominje se u Homerovoj “Odiseji”, te delima brojnih drugih antičkih pesnika poput Hesioda i Pindara.
U mitologiji starih Grka razvijeno je verovanje o životu posle smrti u Hadu. Da bi dospeli u Podzemlje, preminuli su morali da pređu reku Stiks. Prevoz umrlih obavljao je lađar Haron, koji je kao naknadu za transport posmrtnih ostataka dobijao zlatnik. Zbog toga se u antičkoj Grčkoj kao obavezni deo pogrebnih rituala na oči pokojnika stavljao po jedan novčić.
Pošto bi prešli reku Stiks i napustili Haronovu skelu, preminuli bi krenuli u kratku šetnju do Asfedolovih polja – polja zaborava. Na prvoj raskrsnici čekalo ih je troje sudija. Oni su većali o tome da li duša zaslužuje da provede večnost na Elizejskim poljima ili u mračnom Tartaru. Pravednici, heroji i dobri ljudi poput filozofa Sokrata ili junaka Ahila, bili su privilegovani presudom da večnost provedu na Ostrvima blaženstva. Zli ljudi bi bili osuđeni na beskrajnu patnju u Tartaru.
Čuvar Elizijuma bio je sin Zevsa i Evrope – Radamantis.
Gde se nalazio Elizijum?
Prema Homeru i Hesiodu, Elizijum se nalazio na zapadu, na obalama Okeana na kraju Zemlje. U svojim epskim delima Homer je opisao Elizejska polja kao divnu livadu u Podzemlju, gde miljenici bogova uživaju u savršenoj sreći. Ovo je bio krajnji raj koji je heroj mogao postići (u osnovi, to je bilo drevno grčko Nebo). Iz Homerovih epova saznajemo da u Elizijumu ne pada ni kiša, ni grad, ni sneg, te da je opasan Okeanom, velikom mitskom rekom.
U starogrčkoj politeističkoj religiji i mitologiji vladalo je verovanje da postoje i druga Elizejska polja – ona su bila odvojena od Hada rekom Letom. Prilikom tumačenja mita o Elizijumu, neki kasniji grčki pisci pretpostavili su da je njegova lokacija bila negde na ušću reke Dunav u Crno more.
Kod grčkog pesnika Pindara je tako raj opisan kao jedno ostrvo, dok kod Vergilija raj predstavljaju blažena polja koja imaju sopstveno sunce i zvezde. U svom epu “Eneida”, Vergilije pominje Elizejska polja kao deo Podzemlja i dom mrtvih, dostojnih božanske naklonosti. Tamo oni komponuju poeziju, pevaju i plešu.
Renesansni autor Dante u svojoj “Božanstvenoj komediji” pominje Elizijumska polja kao najviši nivo pakla, gde su poslani nehrišćani umesto u raj. Kasniji narativi o raju u svetskoj književnosti donose slične predstave. Tako je u Šilerovoj “Odi radosti” Elizijum mesto ispunjeno pesmom, radošću i igrama. O idiličnom zagrobnom životu pisao je i čuveni Viljem Šekspir u komadu “Dvanaesta noć”.
Ko je mogao da uđe na Elizejska polja?
U početku, samo su bogovi i miljenici bogova imali pristup Elizijumu. Međutim, kasniji zapisi pokazuju da su i obični ljudi iz naroda mogli dospeti na Elizijumska polja ako su živeli hrabro, čestito, pošteno i moralno.
Prema tome, večnu sreću rajskih naselja iskusili su svi dobri ljudi – prema presudi sudija na ulazu u Hadovo podzemlje. Pre nego što bi stigle na Elizijumska polja, duše su pile vodu iz reke Lete, ne bi li tako zaboravili patnje sa ovozemaljskog sveta.
Elizijum u modernim tumačenjima
Kao značajan segment antičke mitologije Elizijumska polja dobila su svoje interpretacije i u savremenom dobu. Prema tumačenjima neopaganizma, Elizijum je višeslojni raj sa bogatim zelenim poljima i potocima vode i vina. Posebno čiste duše mogu dospeti u Zlatni grad i dobiti dar besmrtnosti.
Od značajnijih referenci u 20. veku izdvaja se imenovanje vulkana na planeti Mars – Elizijum Mons, 1972. godine. Vulkan se nalazi u vulkanskoj regiji na Marsu koja takođe nosi ime Elizijum. To je drugi po veličini region sa vulkanima na ovoj planeti.
Elizijska, odnosno Jelisejska polja naziv su avenije u Parizu, jedne od najpoznatijih i najprestižnijih ulica na svetu koja ujedno nosi titulu najlepše svetske avenije.
Interesovanje za Elizijum postoji i u svetu filma. Tako je kinematografsko ostvarenje iz 2013. godine ponelo naziv “Elysium”. U pitanju je naučno-fantastični film o izuzetno bogatim ljudima koji luksuzno žive u svemirskoj stanici, svojevrsnom veštačkom raju zvanom Elizijum.
Savremena tumačenja starogrčkog mita o Elizijumu uglavnom imaju sličan zaključak – da su ljudi od pamtiveka gradili verovanje u zagrobni život i zasluženi raj i zamišljali ga kao svetlo i predivno mesto bez ovozemaljske patnje i bola.
