Šta je lođa? Da li ste već čuli za ovaj pojam i da li znate na šta se odnosi?
Termin lođa koristi se u arhitekturi za označavanje otvorenog prostora, tj. spoljnog dela višespratne zgrade koji ne izlazi iz ravni fasade. Reč je o prostoru koji je sa tri strane oivičen sa tri fasadna zida, dok je jedna strana otvorena i može imati parapetni zid ili ogradu. Lođu treba razlikovati od terase i balkona.
Kao zadivljujuće arhitektonsko rešenje za stambene objekte, lođa se koristila još u doba Rimljana. Prve lođe su predstavljale dugačak hodnik ili galeriju koja se proteže duž fasade i ima svoj krov. Vremenom kroz istoriju lođa se menjala, gradila u raznim varijantama dok nije dobila karakterističan moderan izgled.
Zbog svoje praktičnosti, zanimljivog dizajna i dekorativnog efekta, lođa je element koji se sve češće sreće u savremenoj arhitekturi. Prepoznatljiv je ukras na višespratnicama širom sveta, a može se videti i kod nas. Veliki broj zgrada u Beogradu projektovan je tako da umesto balkona ili terase imaju lođu. Primer su mnogi stanovi na Vračaru, u starom delu grada, ali i na Novom Beogradu.
Pročitajte koje su glavne karakteristike lođe, po čemu se ona razlikuje od terase, balkona i verande i šta je to balkon lođa.
Dizajn lođe i njeno poreklo
Reč lođa potiče iz italijanskog jezika i ima značenje loža, što u velikoj meri oslikava dizajn ovog arhitektonskog obeležja.
U rimskom periodu odnosila se na spoljni hodnik vile, i to uglavnom na gornjem nivou, mada je mogla biti i u prizemlju. U lođu se nije moglo ući spolja – ovaj prostor je smatran spoljnom dnevnom sobom sa odmor.
Kasnije u italijanskoj arhitekturi, lođe su imale kitnjaste stubove i impozantnu kolonadu i uglavnom su građene na krovu letnjih rezidencija. Reprezentativni primeri ovog dizajna eksterijera mogu se videti i danas u Rimu i Bolonji, naročito na kućama iz 17. veka.
Pored Italijana, afinitete ka ovom arhitektonskom obeležju imali su i Englezi što potrvrđuju brojne zgrade sa drvenim okvirima u Česteru. U pitanju su kuće građene od srednjeg veka do viktorijanske epohe sa karakterističnim lođama po nazvivu Chester Rovs.
Zanimljivo je da su ruskoj i švajcarskoj arhitekturi lođe imale oblik uvučenog balkona u stambenoj zgradi, što je više nalik modernoj no klasičnoj rimskoj varijanti.
Iako izgleda drugačije savremena lođa je ipak zadržala arhitektonske karakteristike originalnog dizajna i impresivnu estetiku.
U čemu se lođa razlikuje od balkona, terase i verande?
Kako lođa, balkon i terasa predstavljaju otvoren prostor koji pripada stanu u okviru višespratnog objekta, laik bi mogao izjednačiti ove termine.
Međutim, postoje izvesne razlike koje se ne mogu zanemariti, a tiču se broja otvorenih strana prostora, njegove forme i položaja u odnosu na fasadu i objekat.
Za razliku od lođe koja je sa tri strane zatvorena fasadnim zidovima, terasa nema bočne zidove. Uglavnom se nalazi na bočnoj strani objekta, nije natkrivena, a može biti i u prizemlju ili na krovu.
Balkon predstavlja ogradom ili zidom oivičenu platformu koja je isturena van ravni fasade. Za razliku od terase, često ima nadstrešnicu ili krov. S obzirom da je zaštićena, idealan je prostor za odmor, čak i u slučaju kiše ili jakog sunca. Postoji i varijanta balkona bez platforme, tj. bez konzolne ploče. U pitanju je tzv. francuski balkon koji ima balkonska vrata u veličini otvora na fasadi i odgovarajuću zaštitnu ogradu.
Kada se nalazi u prizemlju kuće, lođa se može pomešati sa verandom. Ipak, iako oba pojma mogu da se okrakterišu kao otvorene galerije sa krovom, postoji jedna bitna razlika. Veranda ili trem namenjeni su za ulaz, dok se u lođu može ući samo iz kuće – ona je produžetak dnevnog boravka, odnosno spoljna dnevna soba.
Treba napomenuti da postoji i balkon lođa – reč je o lođi koja se nalazi na uglu zgrade i zatvorena je samo sa dve, umesto sa tri strane.
Znamenite zgrade sa lođama
Neke od znamenitih građevina koje imaju lođe su dve čuvene zgrade u Firenci Loggia dei Lanzi (poznata još i kao Loggia della Signoria) i Loggia del Mercato Nuovo. Primeri građevine sa izvrsno uklopljenom lođom su vila Armstrong Kessler u Savani (Džordžija), izgrađena u renesansnom stilu 1917. godine i Univerzitet Stanford u Palo Altu u Kaliforniji.
Uzoran model lođe u savremenoj arhitekturi sasvim izvesno predstavlja Opera u Sidneju, u Australiji. Nakon više od trideset godina od otvaranja, Sidnejska opera je doživela veliku strukturnu promenu – postavljena je nova lođa, čija je izgradnja koštala 6 miliona dolara.
