Šta je to pelet? Da li znate kako se ovo gorivo dobija? Koje vrste peleta postoje? Pelet je obnovljivo i visokokalorično biogorivo. Dobija se presovanjem različitih biomasa. U zavisnosti od načina izrade, presovanja i sirovina razlikuje se stepen kvaliteta peleta. Najčešće korišćeni materijali od kojih se pravi pelet su drvo, trava, slama, soja,kukuruzovina i drugi otpaci iz poljoprivede. U skladu sa tim govorimo o podeli na: drveni i agro pelet.
Drveni pelet
Drveni pelet je revolucionarno gorivo koje se dobija presovanjem ogrevnog ili drveta iz šumskog otpada (bukva, jasen, hrast, čamovina, lipa, topola i dr.), zatim strugotine, piljevine i drugog recikliranog drvnog otpada.
Strugotina koja ostaje nakon obrade drveta se suši, tako da joj se smanji stepen vlažnosti na određeni procenat, zatim se posebnim tehnološkim procesom melje i presuje uz pomoć specijalnih presa. U pitanju su peletirke, tj. drobilice kroz koje osušeno i usitnjeno drvo lako prolazi – i potom biva sasvim usitnjeno.
U svom prepoznatljivom cilindričnom obliku pelet iz ove mašine izlazi zahvaljujući ligninu. To je prirodno vezivo tj. lepak koji se oslobađa pod uticajem pritiska i temperature u peletirki. Granule drvenog peleta dugačke su od 10 do 40 milimetara i imaju prečnik 6 do 8 milimetara.
S obzirom na to da se vezuje ligninom, proces pravljenja peleta ne uključuje nikakva dodatna hemijska sredstva i aditive. To ga čini jednim od najčistijih goriva za svakodnevnu upotrebu. Osim toga uz kvalitetne peći na pelete zagarantovana je i visoka efiksanost prilikom sagorevanja. Tome doprinose još dva faktora. Jedan je količina vlage koja u drvenom peletu ne iznosi više od 8%. Drugi mala količina pepela koja se sagorevanjem dobija (kreće se između 1% i 2%). Zbog svega navedenog, grejanje na drveni pelet je izuzetno praktično i ekonomično rešenje za velika i mala domaćinstva.
Agro pelet
Agro pelet se dobija presovanjem poljoprivedne biomase pod jakim pritiskom i uz neophodan procenat vlage. Ovu nedrvnu biomasu čine žetveni i rezidbeni ostaci godišnjih kultura poput kukuruzovine, stabljika, slame, ljuski i koštica. Poput drvenog peleta i agro pelet ima cilindričan oblik i glatku strukturu. U pravljenju ove vrste peleta ne koriste se dodatna vezivna sredstva, čime se ostvaruje održivo korišćenje poljoprivredne biomase.
Agro pelet za sagorevanje u kotlovima važi za ekonomski isplativ i ekološki prihvatljiv energent. Može se koristiti u pećima u privatnim kućama i stanovima, ali i u velikim javnim ustanovama. Njegove prednosti su velike, s obzirom na to da je 100% ekološko i 100% prirodno gorivo. Njegovim sagorevanjem dobija se ista količina ugljen-dioksida koliku je biomasa koristila prilikom svog „rasta“, što ga čini CO2 neutralnim izvorom energije. U svom sastavu nema sumpor, pa tako ne emituje u vazduh sumporne okside. Takođe, ne sadrži formaldehid, hlor i teške metale i u skladu sa tim ne predstavlja opasnost po životnu sredinu.
Ubraja se u visoko efikasna goriva u industrijskim kotlovima na čvrsto gorivo. Praktičnu i isplativu primenu ima u grejanju fabrika, elektrana, velikih poslovnih kompleksa, bolnica, sanatorijuma, škola, vrtića, hotela, tržnih centara i stambenih zgrada.
Osim kao energetski pelet, agro pelet se primenjuje i kao prostirka za uzgoj životinja. Ova vrsta peleta proizvodi se od pšenične slame i izuzetno je praktično sredstvo u uzgoju koka nosilja, pilića i ćurki (a koristi se i kao podloga za konje i druge životinje). Granule peleta imaju veliku moć upijanja, mikrobiološki su bezbedne, eleminišu neprijatne mirise i omogućavaju veću udobnost za životinje, te lakše čišćenje objekta za uzgoj.
Grejanje na pelet
Grejanje na pelet (drveni ili agro pelet) izuzetno je praktično, ekološko i energetski efikasno, pa samim tim i isplativo rešenje. Kao gorivo sa velikom kalorijskom vrednošću (između 15MJ/kg i 20MJ/kg), primenu ima u industrijskim postrojenjima, javnim i komercijalnim objektima, kao i u privatnim kućama i stambenim objektima.
