Pikarski roman

Šta je to Pikarski roman?

Posebna vrsta književnog žanra naziva se pikarski roman.

Pozivajući se na etimologiju nalazimo da izraz pikarski potiče od španske reči pícaro što u doslovnom prevodu znači skitnica ili probisvet. Pikaro je i u većini romana opisan kao lukav, prost društveni parazit koji voli da krade, samostalan i bez puno prijatelja, večiti sluga mnogih gospodara.

Prvi, originalni pikarski roman nastao je u Španiji u 16. veku kao prozni žanr najčešće protkan satirom. Surovu realnost nižih slojeva društva prikazuje kroz humor i pustolovine glavnog junaka. Pikar kao pripadnik niže socijalne klase kroz domišljatost i avanture preživljava u korumpiranom društvu na sebi svojstven način. Naime, koristeći se lukavstvom, krađom i dovitljivošću jedino što ima jeste sloboda. Pošto je rođen bez materijalnog bogatstva njegovi postupci i način života se lako mogu opravdati kod čitaoca.

Prvi pikarski roman napisan je 1554. godine i u početku je uglavnom bio autobiografskog stila. Nakon popularnosti u Španiji izražajni stil pikarskih romana širi se dalje Evropom, a može se slobodno reći da se i danas često praktikuje kod pisaca (s obzirom na sve veću klasnu razliku savremenog društva).

U većini pikarskih romana čitalac se stapa sa zgodama i nezgodama glavnog junaka bez puno moralnih ograničenja. Takođe, ne retko se Pikarove avanture nižu u epizodama tako da se doživljaji Pikara i čitaoca lako sjedinjuju, što je i namera autobiografskog stila pisanja.

POynatiji romani ovog žanra jesu „Mrtve duše“ od Gogolja, „Pustolovine Haklberi Fina” od Mark Tvena, zatim Orvelov roman „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ i drugi.