Šta je overkloking? Čemu služi i koja je njegova funkcija?
Overkloking (Overclocking) je proces povećanja radnog takta računarskih komponenti iznad fabričkih specifikacija i nominalnih vrednosti propisanih od strane proizvođača. Proces overklokovanja se najčešće odnosi na procesore (CPU), grafičke kartice (GPU) i RAM memoriju. Služi da bi se ubrzao rad hardvera kompjutera i na taj način dobile bolje performanse.
Svi oni koji dobro barataju računarima već znaju šta znači overklokovati procesor ili grafičku karticu, a korisnici koji nisu toliko upoznati ili tek počinju da se zanimaju za kompjutere mogu saznati više iz ovog teksa.
Termin “overclocking” dolazi iz engleskog jezika, a nastao je kombinacijom reči over (preko) i clock (sat, u ovom slučaju frekvencija ili takt). Termin je postao popularan krajem 90-ih i početkom 2000-ih, kada su entuzijasti i gejmeri počeli da traže načine kako da poboljšaju performanse svojih računara bez ulaganja u nove komponente. Danas je to uobičajena praksa među onima koji žele da izvuku maksimum iz svog hardvera.
Evo nekoliko osnovnih stvari koje treba da znate o overklokingu.
Gde se koristi overkloking?
Overkloking se najviše koristi u oblasti kao što je gejming, gde je cilj dobiti veću brzinu i performanse računara kako bi se igrice koje zahtevaju jake grafičke i procesorske resurse mogle igrati tečnije, bez seckanja. U suštini, povećanjem radnog takta procesora (CPU) i grafičke kartice (GPU), gejmeri postižu bolje performanse, poput većeg broja slika u sekundi (FPS), što rezultira glatkijim i prijatnijim iskustvom igranja.
Takođe, overkloking je popularan među onima koji koriste računar za video montažu, 3D renderovanje, modeliranje, mutitasking, simulaciju ili druge zadatke koji zahtevaju veliku procesorsku snagu. Brži rad CPU-a smanjuje vreme obrade složenih zadataka, što značajno utiče na efikasnost u radu.
Prednosti i nedostaci overklokovanja
Overkloking nudi par značajnih prednosti, ali dolazi i sa određenim rizicima po vaše računarske komponente. Dobra strana overklokovanja je pre svega ta što dobijate bolje performanse računara. Na taj način, zahtevne aplikacije koje koristite i igrice koje igrate mogu raditi bolje, brže i efikasnije.
Uslovno rečeno, možete produžiti i vek trajanja računara u smislu da ćete imati na raspolaganju kompjuter koji će u dužem periodu moći da podrži sve nove zahtevne programe i igrice koje dolaze. Naravno, pod uslovom da vam komponente koje overklokujete izdrže taj period.
Kao što postoje prednosti, tako isto overklokovanje ima i par nedostataka kada je u pitanju hardver i celokupni sistem vašeg računara. Da biste overklokovali procesor ili grafičku kartu morate povećati njihov radni takt, što za posledicu ima stvaranje veće količine toplote.
Ukoliko nemate adekvatno hlađenje koje bi tu toplotu odvelo, može se dogoditi da pregrevanje ošteti delove hardvera unutar samog računara.
Sa druge strane, sa povećanjem performansi računarskih komponenti iznad fabričkih, izgubićete garanciju koju proizvođači daju. Proizvođač ili prodavac ne priznaju oštećenja nastala usled overklokinga. Takođe, visoko podignut takt može izazvati probleme povezane sa stabilnošću sistema poput “plavog ekrana smrti” (BSOD), pada sistema ili blokiranja rada usled korišćenja neke aplikacije ili gaming-a.
Zašto korisnici najčešće overklokuju računar?
Overklokovanje je način da se izvuku dodatne performanse iz računara, posebno za korisnike koji koriste zahtevne programe ili igre. Overklokovanje se radi samo onda kada se primeti da računar ne može na adekvatan način da podrži određene programe ili igrice.
Nemojte overklokovati nove kompjutere i komponente zbog gubitka garancije!
Overklokovanje je jedan vid štednje jer dobijate bolje performanse računarskih komponenti bez dodatnih troškova i ulaganja. Umesto kupovine novih hardverskih delova, overklokovanjem se podižu performanse postojećih komponenti. Na taj način se poboljšava gaming iskustvo jer se dobija veći FPS ili brža obrada video materijal i fotografija.
Kada ne treba overklokovati računar?
Iako overkloking može biti koristan, postoje situacije u kojima nije preporučljivo da ga primenjujete. Pre svega, ukoliko nemate adekvatno hlađenje sistema i komponenti nemojte overklokovati procesor, GPU ili RAM. Bez kvalitetnog sistema za hlađenje, overkloking može dovesti do pregrevanja, što može trajno oštetiti komponente.
Takođe overklokovanje se ne preporučuje kada vam stabilnost sistema znači više od brzine. Ako koristite računar za poslovne svrhe, gde je pouzdanost ključna, previše agresivan overkloking može izazvati nestabilnost i pad sistema i eventualni gubitak važnih podataka.
Na kraju, ukoliko ne znate kako da overklokujete računar, nemate adekvatan nivo tehničkog znanja, ne znate kako da pratite temperaturu ili stabilnost sitema, možete preterati sa overklokovanje i oštetiti elektroniku, komponenete i računar generalno.
Da zaključimo, overkloking jeste efikasan način da izvučete maksimum iz svojih računarskih komponenti, ali zahteva veliki oprez i tehničku pripremu. Ako znate šta radite i preduzmete sve neophodne mere predostrožnosti, možete značajno poboljšati performanse vašeg računara. U protivnom, rizikujete da oštetite vaš računar, pa je bolje da potražite savete stručnjaka ili da razmislite o kupovini novog računara sa moćnijom konfiguracijum. Nove generacije grafičkih kartica koje nude najveći proizvođači nVidia i AMD, snažni i brzi procesori i druge važne komponenete novijeg datuma proizvodnje obezbediće performanse koje će zadovoljiti sve potrebe i onih najzahtevnijih korisnika.
