Šta su praline, kako su nastale, šta u sebi sadrže, i koje vrste postoje?
Izraz praline se danas koristi za sve čokoladne bombone koje su ručno napravljene. Prve praline su nastale u Belgiji, i sastojale su se samo od badema, čokolade i karamelizovanog šećera.
Danas na tržištu postoji veliki izbor pralina, i još uvek su jedna od omiljenih poslastica slatkokuscima.
Kako su praline nastale?
Kao i za skoro sve ukusne poslastice, i za praline se vezuje jedna legenda povodom njihovog nastanka.
Praline su nastale u 17. veku, a njihov izumitelj je bio kuvar francuskog ambasadora u Belgiji. Ova država je u tom trenutku bila kolonija Španije, a ime francuskog ambasadora je bilo vojvoda Marshal du Plessis-Praslin koji je odlučio da ugodi svom monarhu Luiju XIV bogatim obrokom koji se sastojao od 8 jela.
Legenda vezuje nastanak pralina za jedan incident. Naime, dečak koji je bio pomoćnik kuvara je slučajno prosuo bademe, a onda je besni kuvar prosuo karamelizovani šećer preko njih. Kada je došao red na ovu poslasticu, poslužena je na velikom srebrnom tanjiru i svaka osoba je koristila zlatni escajg da proba novi slatkiš. Bili su oduševljeni ukusom i tako su se rodile praline!
Tek oko 250 godina kasnije su se praline ustalile kao slatkiš, a do tada se mešavina orašastih plodova i karamelizovanog šećera mlela i kao prah dodavala drugim kolačima i poslasticama. Taj prah se nazivao pralin.
Šta praline u sebi sadrže?
Za praline kakve danas poznajemo zaslužan je belgijski poslastičar po imenu Žan Nojhaus II.
Njegov deda, Žan Nojhaus I je dolaskom u Belgiju otvorio apotekarsku poslastičarnicu, gde su se proizvodile bombone za kašalj. Njegov unuk je pokušao da prikrije ružan ukus nekog leka tako što ga je umočio u otopljenu čokoladu, i tako je nastala čokoladna školjka koja je sastavni deo mnogih današnjih kolača i slatkiša. Nakon nekog vremena, odlučio je da unutrašnjost zameni ukusnim filom, i tako su nastale najpoznatije belgijske praline!
Danas se koriste mnogi sastojci za ovaj ukusni kolač koji se obično jede u jednom zalogaju. Pored badema iz originalnog recepta, danas se koriste i lešnici, orasi i drugi orašasti plodovi koji sami po sebi imaju dosta kalorija, pa bi trebalo biti umeren sa ovom poslasticom.
Recept se menjao tokom dugog niza godina, pa su kuvari iz celog sveta isprobavali različite recepte za praline, tako da ne postoji jedan ustaljeni recept. Sastojci koje praline obično sadrže jesu neki od orašastih plodova, čokolada ili kakao prah i šećerni sirup.
Za filovanje pralina se danas koristi voćni ili čokoladni krem, a najpopularniji je ganaš-krem koji se pravi od slatke pavlake i čokolade. Mnog vole i nugat krem koji se pravi od lešnika i čokolade, a i alkohol je jedan od čestih sastojaka ove poslastice. Najviše se koriste rum i liker od višnje zbog svog slatkastog ukusa.
Koje vrste pralina postoje?
Evropske praline su upravo one prvobitne koje smo opisali na početku teksta. Nekoliko komadica orašastih plodova bile su prekrivene istopljenim šećerom i ova ukusna poslastica se ubrzo proširila na druge delove Evropa, ali i sveta.
Francuzi su prah od pralina pomešan sa čokoladom koristili kao fil za torte, kolače i čak su od njega pravili sladoled. U državama kao što su Velika Britanija, Nemačka, Holandija i Belgija reč praline podrazumeva ovu smesu za filovanje, ali i one originalne praline.
U Belgiji, praline podrazumevaju baš ono što je prvi napravio Žan Nojhaus – meki fil koji je prekriven čokoladom. Ove praline se u ostatku sveta nazivaju i belgijskom čokoladom. Ova čokolada podrazumeva i mnogo drugih sastojaka koji se koriste, a neki od njih su kafa, marcipan, slana karamela, krem liker, voće ili čokolada koja se razlikuje od unutrašnje čokoladne školjke.
Žan Nojhaus je sa svojom suprugom osmislio i kutiju za praline, koja daje poseban pečat ovom slatkišu. Kutija u kojoj se one nalaze su posebno zaštićene, pa se one mogu prenositi bez da se ovaj kolač upropasti. Nojhaus čokolade su najveći proizvođači pralina danas, a ova kompanija se proširena u svim delovima sveta. Razlog za njihov uspeh je kvalitet sastojaka koji nikada nije kompromitovan, a danas služe praline sa laticama ljubičice, đumbirom i mnogim drugim luksuznim sastojcima. Nojhaus i danas sve svoje praline pravi ručno.
U Luizijanu, u Americi, su francuski doseljenici doneli recept za praline. Ove je bilo šećerne trske i pekan oraha u izobilju. Kasnije su kuvari u Nju Orleansku zamenili pekan orah sa bademima, a dodati su i još neki sastojci kao što je pavlaka za zgušnjavanje, maslac i smeđi šećer. Zbog toga su američke praline veoma kremaste!
Praline su veoma popularne u celom svetu, a možete pokušati i sami da ih napravite. Međutim, ukoliko želite nekome da ih poklonite, najbolje bi bilo da naručite one u lepoj kutiji.
