Šta je transkript? Da li znate na šta se tačno odnosi ovaj pojam?
Transkript je doslovni zapis nečijih reči. Odnosi se na zapis ili prepis govora, intervjua, audio snimaka i slično. Osim u lingvistici i leksikografiji, gde podrazumeva prenos stranih imena, ovaj pojam ima svoje značenje i u genetici, kao i u muzici, pravu i računarstvu.
U lingvistici se transkripcija odnosi na postupak prenošenja stranih imena, odnosno prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika. Ovo je zapravo izuzetno važan zadatak za sve koji se bave prevođenjem i lekturom – da se strani izraz što skladnije uklopi u naš jezik, tj. da transkript bude u duhu srpskog jezika. Primera radi, prevodilac sa srpskog na engleski u agenciji Libra poznaje sve finese i pravila srpskog i engleskog jezika. Prema tome, kao profesionalac može prilikom prevođenja teksta (u ovom slučaju sa engleskog na srpski jezik) da transkribuje pravilno sva strana imena. Bilo da je prevod napisan ćiriličnim ili latiničnim pismom, idealno je da se u zagradi ili fusnoti ostavi i izvorno pisanje imena, naročito kada je reč o stručnim i naučnim tekstovima.
Koje je poreklo reči transkript, na šta se sve odnosi pojam transkripcije i u kojoj meri se koristi u savremenom dobu? Pročitajte.
Transkript – poreklo reči
Transkript je strana reč u srpskom jeziku. U pitanju je termin preuzet iz latinskog jezika, prema latinskoj složenici „transcriptum“. To je pasivni particip glagola „transcribo“ (prepisati), od „trans” (preko, kroz) i „scribo” (pišem).
Transkript i transkripcija kroz istoriju
Kao jedna od najstarijih formi dokumentovanja, transkripcija je koristan i neretko neophodan alat koji se primenjuje vekovima. Najpre, prepisivanje je oduvek efikasan način za praćenje i deljenje važnih informacija u raznim naučnim, državnim i poslovnim oblastima.
Početke transkripcije nalazimo još u antičkom dobu. Več 3.400 godina pre nove ere pisari su proučavali i prepisivali hijeroglife i pisma. Zapravo, može se reći da pisani jezik i drevna istorijska dokumentacija postoje upravo zahvaljujući transkripciji i onima što su posvećeno prepisivali i umnožavali spise.
Sa pronalaskom štamparske mašine u 15. veku smanjila se potreba za pisarima (pa i transkripcijom), ali je zato pojava stenografije opet na izvestan način doprinela razvoju transkripcije. Vrtoglavi progres donele su pisaće mašine i procesori teksta, kao i inovativne tehnologije kakve danas koristimo.
Zahvaljujući softverima za prepoznavanje govora danas je transkripcija glasa u tekst mnogo lakša. Međutim, treba imati na umu da programi ove vrste ne garantuju tačnost kao što to čine živi stručnjaci – transkripcionisti. Stoga će se još neko vreme za najbolje rezultate najverovatnije kombinovati tehnologije za prepoznavanje govora i rad transkripcionista.
Transkript – primena u modernom dobu
Kada govorimo o transkriptu i transkripciji u modernom dobu, pored bukvalnog zapisivanja govora u tekst, najčešće se misli na lingvistički postupak. Transkripcija je važan deo prevodilačkog posla i značajno polje u lingvistici.
Glasovna i pravopisna transkripcija
U lingvistici razlikujemo glasovnu i pravopisnu transkripciju. Glasovna, odnosno fonetska transkripcija je upravo prilagođeno prenošenje glasova iz jednog u drugi jezik. Pritom stručno lice koje radi transkript nastoji da zapisuje imena simbolima iz ciljnog jezika koji imaju najsličniju glasovnu vrednost. Dakle, glasovna transkripcija u fokusu ima fonetske i fonološke osobine govornog jezika i uglavnom funkcioniše pomoću Međunarodne fonetske abecede.
Pored glasovne postoji i pravopisna ili ortografska transkripcija, koja se pre svega odnosi na pravila transkripcije. Naime, prema pravopisu ciljnog jezika postoji niz uputstava kako se određeni glasovi transkribuju.
Transkripcija – druga značenja
Uz već pomenuta tumačenja pojma transkripta i transkripcije u lingvističkom kontekstu, kao i uopštenom zapisivanju glasa u pisani tekst, važno je pomenuti da postoje i druga značenja.
U informatici transkript predstavlja jedan od računarskih programskih jezika.
Takođe, kao digitalni audio zapis transkript se može koristiti i u sudske i istražne svrhe (iako je u ovom slučaju diskutabilna etičnost postupka prisluškivanja i upotrebe takvih zapisa na sudu). Ipak, radi lakšeg beleženja zapisnika, u mnogim sudnicama širom sveta danas se koriste specijalni savremeni softveri uz čiju pomoć se glasovi svih učesnika u postupku pretvaraju u transkripte. Prema tome, umesto da sudija diktira zapisnik ili da se naknadno prekucavaju transkripti snimljenih suđenja – program obezbeđuje transkripciju u realnom vremenu.
U muzici se transkripcija odnosi na prenošenje muzičkog komada/dela napisanog za jedan instrument ili glas na drugi instrument, tj. glas.
Što se tiče biološke nauke, termin transkripcija podrazumeva prenošenje genetičke poruke iz DNK lanca u RNK lanac (mehanizmom komplementarnog udruživanja baza).
Prema tome, transkript i transkripcija su višeznačne odrednice i u zavisnosti od konteksta i oblasti u kojoj se koriste različito ih treba i tumačiti.
