Lektura

Šta je lektura? Da li ste već ranije čuli za ovaj pojam? Znate li njegovo pravo značenje? Ko su lektori i čime se oni bave?

Termin lektura potiče od latinske reči lectura, što bi u doslovnom prevodu na srpski jezik značilo čitanje. Ipak, lektura podrazumeva proces mnogo detaljniji, složeniji i zahtevniji od običnog čitanja – što zbog cilja koji treba da ostvari, a to je uređivanje početnog teksta koji nakon lektorisanja treba da bude pravopisno, gramatički i stilski korektan, što zbog brojnih znanja i veština koje sam lektor treba da poseduje.

Iako je sam proces lektorisanja u savremeno doba donekle jednostavniji, budući da je polazni tekst najčešće u elektronskom obliku umesto u rukopisu, to ne znači da se od današnjeg lektora očekuje manje sposobnosti i zalaganja. Šta je ono što jednog lektora čini dobrim, i štaviše – izuzetnim?

Preduslovi za bavljenje lekturom

Jedan od osnovnih preduslova za bavljenje lektorskim poslom svakako je adekvatno obrazovanje, koje podrazumeva široko i detaljno poznavanje jezika teksta koji se lektoriše, pa samim tim i neophodnu stručnost. Drugim rečima, osoba koja pretenduje da se ozbiljno bavi lekturom trebalo bi da ima završene studije iz oblasti lingvistike i(ili) završenu kvalitetnu obuku za dati posao.

„Ljudsko biće ne dostiže svoju punu visinu dok nije obrazovano” tvrdio je američki reformator obrazovanja Horas Man – pa se tako ni lektor ne može uzdići do željenih visina u svom poslu bez neophodnog znanja. Dobar lektor poznaje gramatiku i pravopis u prste, pa mu nije teško da uoči i najsitniju grešku koja se autoru teksta omakla. Takođe, stručnjak koji se bavi lekturom trebalo bi da i sam ima razvijen vokabular i „osećaj” za dati jezik, te da bude u stanju da lako primeti izraze i konstrukcije koji nisu u duhu jezika teksta i da ih odgovarajućom intervencijom učini jezički prihvatljivijim.

Od savesnog lektora u kojeg klijent može imati puno poverenje očekuje se i da tekst koji je pred njim pregleda detaljno i sveobuhvatno. Kao što vam dobar majstor neće renovirati celu kuću samo popravkom prozora, ni lekar obaviti kompletan sistematski pregled samo merenjem pritiska, tako ni kvalitetan lektor neće proglasiti završenom lekturu tokom koje je obratio pažnju isključivo na pogrešno stavljene zareze. Preciznije, lektor koji valjano radi svoj posao predano će se posvetiti detaljima kao što su:

• tehničke greške i omaške nastale prilikom kucanja (slovne greške, dupli razmaci između reči, nejednak prored, tip fonta i veličina slova, neujednačena upotreba navodnika i slično);
• poštovanje pravopisne norme u tekstu (upotreba interpunkcijskih znakova, velika i mala slova, skraćenice, sastavljeno i rastavljeno pisanje reči, transkripcija stranih reči i izraza…);
• gramatika, odnosno primena gramatičkih pravila standardnog jezika u tekstu (adekvatna upotreba padeža, slaganje reči u rodu i broju, rekcija glagola i slično);
• stil pisanja (nejasnoće i „zamagljenost” smisla, ponavljanja istih reči, rečenične konstrukcije koje nisu dopuštene u standardu ili nisu u duhu jezika…).

Lektor koji radi sistematično uglavnom će skoro svakoj od ovih kategorija posvetiti zasebno iščitavanje teksta, te će se najpre baviti slovnim greškama i tehničkim pitanjima, zatim gramatikom i pravopisom, da bi svoj rad finalizovao stilskim ujednačavanjem datog materijala. Naravno, ne postoji zakon koji nalaže da se svaka lektura obavlja striktno na ovaj način, ali ovakav postupak umnogome omogućava da se tekst pregleda detaljno i na svim neophodnim nivoima.

Valja pomenuti i da su se ispravljanjem slovnih i sličnih omaški ranije bavili korektori, ali je danas uobičajeno da ista osoba obavlja i lekturu i korekturu. Samim tim pred lektorom koji teži izuzetnosti nameće se potreba za još jednom osobinom koju bismo mogli nazvati oštro oko. Za razliku od običnog čitaoca koji ima tu slobodu da preko reči i rečenica prelazi ležerno, upijajući pre svega njihov smisao, lektor vodi računa o poziciji svakog slovca i svake tačke, o brojnim sitnicama o kojima običan čitalac ne mora da razmišlja. Uz oštro oko neizostavno ide i visoka koncentracija na predmet obrade, koju je ljudima neretko teško da postignu, a koja je tako značajna za efikasno obavljanje ovog posla. Onima koji su po prirodi perfekcionisti i imaju razvijen osećaj odgovornosti prema zadatku koji obavljaju verovatno će biti donekle lakše da se predano posvete poslu kao što je lektorisanje, budući da u sebi prirodno nose neku vrstu nagona da ispravljaju greške i dovode stvari do savršenstva.

Jedna od osobina koje poseduje odličan lektor je i izuzetna strpljivost, jer lektorski posao nije nešto što se može obaviti letimično i na brzinu. Baš naprotiv – reč je o poslu koji ne samo što zahteva dosta vremena, već je, kao što smo već pomenuli, neophodno da se kroz tekst na kome se radi prođe više puta. I dok će nekome će biti dovoljna tri „češljanja“, drugome će savest biti mirna tek nakon pete ili šeste provere.

Praktična taktika kojom se dobri lektori služe je da tekst pregledaju u različitim formatima, tj. naizmenično u štampanoj i elektronskoj formi, jer će nam neke greške koje su nam možda promakle na papiru biti vidljivije kada tekst gledamo na ekranu, kao i obrnuto.

„Bez alata nema zanata” – važi u gotovo svakom poslu, pa tako i u lekturi. Koliko god bio učen, odličan lektor takođe je i svestan da je teško u svakom trenutku znati apsolutno sve, tako da se ne libi da u svom poslu koristi i proverene priručnike. Ako govorimo o lekturi tekstova napisanih na srpskom, najnovija izdanja „Pravopisa srpskoga jezika“ i „Rečnika srpskoga jezika“ Matice srpske neizostavan su deo alata svakog lektora, koji u svojoj klasičnoj ili elektronskoj biblioteci poseduje i brojne druge jezičke priručnike.

Rečnici i priručnici od velikog su značaja i prilikom lektorisanja stručnih tekstova iz različitih sfera, koji sami po sebi obiluju specifičnim izrazima i terminologijom. Naravno da se od lektora, čak i odličnog, ne može očekivati da savršeno barata svim stručnim medicinskim, pravnim i drugim terminima, ali se očekuje da se pri ovakvom poslu posveti i jezičkim karateristikama datog stila i po potrebi konsultuje odgovarajuću stručnu literaturu. “Pametan čovek nikad neće reći da sve zna”, reči su francuskog naučnika Bleza Paskala – a toga je svestan i odgovoran lektor, koji je ne samo potkovan znanjem, već i opremljen pouzdanim lektorskim alatom.

A budući da se u savremeno doba lektura mahom obavlja putem računara, poznavanje rada u odgovarajućem programu za obradu teksta podrazumevana je veština svakog ozbiljnog lektora. Iako danas postoje programi koji pružaju pomoć u obradi tekstualnog materijala ili čak sami vrše prevođenje ili lekturu, stručnom lektoru biće dovoljno i poznavanje mogućnosti koje nude „obični” programi kao što je Microsoft Office Word. Baratanje programskim opcijama kojima se vrše intervencije u tekstu, od vizuelnog uređenja do konkretnih izmena u sadržaju, u osnovi je „tehničkog” dela procesa lektorisanja. Dobar lektor svakako je upoznat i sa različtim mogućnostima koje pomenuti program nudi, a koje su često tražene u lekturi, poput korišćenja opcije Track Changes, pomoću koje klijent može da vidi sve izmene koje su izvršene u originalnom tekstu.

Kao što je to slučaj i u drugim oblastima, formalno obrazovanje je značajan preduslov za dobro obavljanje posla, ali bitnu ulogu igra i interesovanje za datu oblast koje se proširuje i produbljuje i nakon završenog fakulteta. Tako je i za lektora koji teži postizanju kvaliteta korisno da radi na svojim znanjima i veštinama, čita stručne publikacije iz svoje oblasti, prati novine iz sfere lingvistike i bude u toku sa izmenama u jezičkom standardu.

Razmena iskustava sa kolegama iz struke takođe je korisna navika, a digitalno doba u kome živimo pruža nam mogućnost da to činimo i kroz brojne forume i grupe na društvenim mrežama. Svakako nije naodmet ni kvalitetno, aktivno čitanje, kojim ne samo da proširujemo vokabular, već i na primeru konkretnog teksta uočavamo primenjena (ili, ako je lektura loša, neprimenjena) jezička pravila, te i na taj način utvrđujemo i produbljujemo svoja znanja. Izuzetan lektor „živi” svoju profesiju i kada ne lektoriše, uočavajući i koristeći prilike da i u običnom, svakodnevnom životu održava svoju lektorsku „kondiciju”.

Lektura je veština koja nalazi svoju punu svrhu svuda gde je tekst u centru pažnje, pa se tako ne lektorišu samo književna dela, već i stručni radovi, prezentacije, sadržaji internet sajtova, oglasi, reklame i mnogi drugi materijali. Budući da je neretko potrebno lektorisan tekst dostaviti u kratkom vremenskom roku, brzina i efikasnost takođe su cenjene lektorske osobine. Naravno, podrazumeva se da lektor koji brzo obavlja svoj posao ne radi to kao u čuvenoj narodnoj poslovici „što je brzo, to je i kuso”. Dakle, kvalitetno obavljen zadatak uz poštovanje predviđenog roka umnogome će jednog lektora okarakterisati kao odličnog.

Valja pomenuti i da, koliko god bio stručan i siguran u svoje poznavanje gramatičkih i pravopisnih normi, dobar lektor mora da zna i gde da postavi granice svog „mešanja“ u autorski tekst, osobito ako se radi o književnim tekstovima, bilo proznim, bilo poetskim. Iako je standardni jezik zasnovan na brojnim pravilima, ostavlja nam i mogućnost izbora u korišćenju različitih znakova interpunkcije, dubleta, sinonima, reda reči u rečenici…

Na pomenute i mnoge druge načine autor gradi svoj stil, a zadatak lektora je, između ostalog, da napravi balans u kome će tekst učiniti jezički ispravnim i čitljivim, a pritom ne narušiti njegovu stilsku autentičnost ili autorove ideje izražene upravo načinom pisanja. Drugim rečima, dobar lektor neće korektno napisan tekst napisati drugačije samo zbog toga što bi ga on tako sročio da je kojim slučajem njegov pisac ili goustrajter. U svemu ovome bitnu ulogu igra komunikacija, otvorenost lektora da se konsultuje sa autorom u vezi sa nedoumicama ili eventualnim predlozima dodatnih izmena u tekstu.

Na kraju krajeva, cilj valjano odrađene lekture je završni tekst koji je pravopisno, gramatički, stilski i tehnički savršen koliko je god to moguće, ali je podjednako bitno da i klijent bude zadovoljan urađenim poslom – a izuzetan lektor će svojom stručnošću i zalaganjem umeti da ove ciljeve i postigne.