Šta je anksioznost? Da li ste upoznati sa tačnim značenjem navedenog pojma?
Anksioznost je neprijatno stanje strepnje, teskobe, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti.
Iako ne predstavlja reč koja se svakodnevno čuje, pojam anksioznost dobija sve više na značaju, te se sve češće spominje u medijima. U slučaju da ste čuli za ovu reč, a ne znate šta znači, sledi objašnjenje.
Etimologija nas upućuje da je sam termin anksioznost potekao iz latinskog jezika, od reči anxious, čije značenje glasi: biti zabrinut, uznemiren, uplašen. Reč je o neprijatnom stanju strepnje i nejasnog straha bez očiglednog povoda.
Mnogi mešaju anksioznost sa strahom, ali treba napomenuti da je u odnosu na njega anksioznost prilično neodređena, odnosno ona nije vezana za konkretni objekat. Kada je osoba anksiozna ona stalno strepi, tj. ona isčekuje da se dogodi neka neodređena nesreća.
U psihijatriji, anksioznost se deli na tri vrste: opštu teskobu, fobije i panične poremećaje.
Anksioznost se može javiti na različite načine i u raznim oblicima poput napada panike, preterane brige, zdravstvene strepnje, opsesivno – kompulzivnog poremećaja, socijalne anksioznosti, nesanice, posesivnosti i dr.
Ona se javlja kako jedan vid signala koji nam daje do znanja da osoba nije više u stanju da potiskuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je to data uspešno potiskivala (npr. bes, bespomoćnost, tugu).
Jedini način za uklanjanje anksioznosti jeste suočavanje sa njom bez optora i analize. Dakle, svi koji pokušavaju da kontrolišu neku vrstu anksioznosti moraju odmah od toga da odustanu i da se suoče sa njom bez otpora.
Kada se ovo stanje prepozna u svojoj ranoj fazi, osoba može i sama sa malom edukacijom lekara opšte prakse da ga reši. Međutim, u situacijama kada je anksioznost uznapredovala efikasno lečenje je moguće samo uz primenu terapije koja uključuje određenu dozu lekova i kognitivno-bihejvioralnu terapiju.
