Reč alegorija potiče od grčke reči allegorein što zači dugačije, slikovito pričati. Alegorija predstavlja stilsku figuru i prikazuje se preneseno i prikriveno značenje izgovorenih reči. To je slikovit način govora, pisanja ili prikazivanja u književnim i umetničkim delima, koji imaju drugačiji smisao od onoga koji se neposredno daje. Ta dela su puna složenih simbola, metafore a često i satire. Alegorija dominira u basnama.
Alegorijom se metaforičkim izražavanjem „podvlači“ ono pravo, preneseno značenje. Ona opštim prikazima pojmovno određuje neku pojavu, pa tako ljubav predstavlja likom Amora, dečaka sa strelom, pravdu – devojkom vezanih očiju koja u jednoj ruci drži mač a u drugoj vagu i drugo.
Alegorijom se označava nešto čiji smisao se nalazi izvan teksta, to jest „umesto onoga što se zapravo misli reći kazuje se nešto drugo, nešto opipljivije, ali tako da se ipak može razumeti šta je to drugo.“(Hans-Georg Gadamer)
