Šta znači anegdota
Često želimo da saznamo neke kratke priče o neobičnim događajima najčešće poznatih ličnosti, a koje daju neki poseban, simpatičan utisak o toj osobi.
Izraz anegdota potiče od starogrčke reči anékdoton koja znači da nešto nije objavljeno. U našem jeziku pojam anegdota prema definiciji predstavlja vrstu kniževnosti koja se temelji na neobičnom, izvanrednom događaju iz života neke osobe.
U narodu anegdota predstavlja priču, naročito usmenu, koja opisuje čudan ili smešan, a neretko i poučan događaj.
Pojam je skovao Prokopije iz Cezarije koji je u 6. veku napisao kritičko-istorijski rad o životu cara Justinijana I, pa je isti nakon careve smrti objavio pod naslovom “Anekdota”, dok se nekada prevodio pod imenom “neobjavljeni memoari” ili “tajna istorija”.
Anegdota se može odrediti i kao spis koji, iz nekog razloga nije objavljen ili je namerno sprečen da se štampa. Često anegdote mogu biti i stari spisi koji do sada nisu štampani kao i pojedini odlomci iz njih. Tako anegdote predstavljaju i priče o nekom interesantnom događaju, kratke priče, šaljive ili duhovite.
Anegdota o čuvenom naučniku A. Anštajnu jeste kada je za vreme Drugog svetskog rata, protiv njega bila podignuta velika naučna kampanja u Njemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto naučnika protiv Ajnštajna“. Čuvši to, Ajnštajn je rekao:
„Zašto sto njih da nisam u pravu, i jedan bi bio dovoljan“.
