Šta je to kritika? Da li je dobro kritikovati i na koji način?
Svojstveno kritici jeste umešnost procene.
Kritikujemo svakodnevno i ono što treba i ono što ne treba. A da li se nekada zapitamo šta je to kritika i da li je dobro i produktivno kritikovati, kao i ko ima pravo da kritikuje.
Sama reč kritika, prema istraživanju etimologa, vodi poreklo od starogrčkog izraza kritikē ili na francuskom critique što označava umetnost procene ili stavljanje u pitanje.
Prema nekom kodeksu, da ne kažemo pravilu, kritikovati mogu samo eksperti u nečemu, tj. profesionalci za neku oblast, te se oni nazivaju i stručni, edukovani kritičari. Na primer, u umetnosti- kritičari umetnosti, muzici-muzički kritičari, filmu, pozorištu, ali i u ugostiteljstvu, arhitekturi, ekonomiji, politici, publikacijama-književni kritičari i td.
U psihologiji se pod pojmom kritike podrazumeva veoma delikatna, osetljiva sfera i ne tako pozitivna osobina. Poznato je da niko ne voli da bude stalno kritikovan, dok je pozitivna kritika uvek dobrodošla. To je kritika koja ukazuje na dobre i loše strane nekog postupka ili obavljenog posla.
Tako se može razlikovati nekoliko vrsta kritika: pozitivna, negativna, konstruktivna-ima za cilj poboljšanje stanja kritikovane osobe, odnosno njenog ponašanja, destruktivna – usmerena na uništavanje onog koji se kritikuje. Postoji i samokritičnost kao postavljanje sebi određenih kriterijuma ili gledanje na sebe iz ugla posmatrača. Na primer, postavljati sebi stalno pitannje- da li sam ja u nekom poslu stvarno dobar? Šta treba da promenim kod sebe? i tome slično.
