Kada ste u nekoj velikoj dilemi pri rešavanju poslova ili pri odlučivanju, kada su u datom trenutku presudni vaša hrabrost, motiacija i jaka volja, pokreće se konativna psihička funkcija.
Konacija je reč koja je u naš jezik došla iz latinskog jezika i znači poduhvat, pokušaj za koji je neophodna hrabrost, odvažnost i snažna volja.
Kada je motivacija prejaka ili preslaba, posledice su u oba slučaja nezadovoljavajuće, osoba će se izgubiti u prevelikoj želji i ambiciji ili će zablokirati pa neće ni krenuti ka cilju.
Organizacija psihičkih funkcija sastoji se iz tri glavna kruga koja se međusobno preklapaju. Organizacija kognicije (inteligencije, saznanja), konacije (volje i motivacije) i emocije, te njihova međusobna interakcija predstavlja prostor i aktivnost naše psihe. O ovoj temi se dosta bavio filozof I. Kant.
Naš fokus je na konaciji, odnosno motivaciji, refleksima i realizaciji nekog ponašanja. Konacija se sastoji iz konativnih funkcija, a u čijoj osnovi je da određuje modalitet ponašanja osoba, stabilne osobine i oblike reagovanja.
Konativne sposobnosti su psihičke crte ličnosti, kao na primer: agresivnost, plašljivost, upornost i druge. One u velikoj meri utiču na rekacije i sposobnost adaptacije.
Razlikuju se normalni i patološki konativni faktori. Kod normalnih je izražen srednji intezitet, normalna sugestija, individualizam i samokontrola. Dok patološki faktori smanjuju sposobnost adaptacije pojedinca, imaju izraženu anksioznost, fobičnost, opsesivnost, depresivnost i dr.
