Šta je to tvrdičluk? Šta znači kad za nekog kažemo da je tvrdica?
Za svojevrsnog sebičnjaka kažemo da je tvrdica.
Često za nekoga ko je škrt i sebičan, koji izbegava čašćavanje u društvu kažemo da je „tvrdica“. Ipak, prema najnovijim istraživanjima nemačkih naučnika, tvrdica ne mora uvek da bude svestan svojih postupaka jer kako ovi naučnici navode zato je kriv njegov DNK.
Analize pokazuju da je tvrdičluk zapisan u genima tih sebičnih ljudi. Naime, tvrdica nije uvek sebičan ali teško pristaje na bilo šta što nije po njegovoj volji. Na predloge svojih drugara odgovara uvek odričnim odgovorom, ne voli da pozajmljuje svoje stvari, o davanju i poklanjanju da i ne pominjemo.
Ali ako je tvrdičluk kao osobina stvar gena koja se ne može tako lako ispraviti onda tvrdicu možemo gledati iz drug ugla, ne možemo se puno ljutiti na njega.
Ovi stručnjaci kažu da je svaki četvrti čovek nosilac „gena škrtosti i tvrdičluka“ i nasleđuje se od roditelja. Ne retko se u medicini i psihoanalizi naziva i „zli gen“.
Naravno, ako je nečiji tvrdičluk stvar gena može se do neke granice tolerisati sebično ponašanje. Opet geni su jedno a vaspitanje i ono što se iz porodice nosi je drugo. Tako da ako je neko uvek tvrdoglav, popustiti jednom ili dva put je normalno, ali ne stalno i zauvek.
Vaspitanje, stepen obrazovanja, samosvesnost, pa i religijska pripadnost mnogo utiču na nas kao ljude i na naše ponašanje, koje može biti lepo ili ružno.
Tvrdičluk, sebičnost i škrtost se često pominju zajedno jer se sve tri osobine tiču davanja.
