Šta je to testament?
Zaveštanje ili poslednja volja naziva se testament.
Poznato je koliko se može odužiti na primer podela imovine ako vlasnik iste koji je iznenanda preminuo nije ostavio nikakav testament.
Zato u naslednom pravu pojam testamenta ima nekoliko značenja: formalno, materijalno i objektivno.
Formalno tumačenje bazira se na tome da je svaka izjava volje usmerena na neko postizanje nekog naslednopravnog efekta, ali koja je data prema zakonskoj formi koja važi za testament. Prema tome neka osoba može imati nekoliko testamenata, ali kao važeći se uzima samo poslednji kao poslednja volja zaveštaoca. Samo ukoliko nije u potpunosti jasan poslednji uzimaju se u razmatranje i prethodni testamenti.
Prema definiciji testament je zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica kojom određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i eventualno daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti.
Izraz testament potiče od latinske reči testamentum koja ozna
ava poslednju volju nekoga, zaveštanje ili oporuku. Takođe, u pravu se možda više koristi izraz per testamentum u značenju „putem formalnog zaveštanja“.
Subjektivno ili materijano značenje testamenta odnosi se na samo jedan testament koji zaveštalac može imati kao njegova poslednja volja. To je zato što se ovde poslednja volja shvata kao jedna i jedinstvena.
U objektivnom smilu pojam testamenta se određuje kao isprava koja sadrži poslednju volju zaveštaoca, tačnije samo kao objekt (predmet, parče papira) na kome je napisan testament.
