Šta je apatija? Znate li tačnu definiciju ovog pojma?
Psihičko stanje bez strasti i afekata, za koje je karakteristična nezainteresovanost i neuzbuđenost naziva se apatija.
Sam pojam apatija veoma je čest u psihologiji, dok se u svakodnevnoj komunikaciji ljudi radije odlučuju za upotrebu sinonima ove reči. Zbog toga je možda nekima značenje pojma apatija nepoznato.
Apatija se definiše kao psihičko stanje bez strasti i afekata, za koje je karakteristična nezainteresovanost i neuzbuđenost. Reč je o ravnodušnosti, bestrašću, neosetljivosti.
Etimologija nas upučuje da je sam termin apatija potekao od grčke reči απάθεια (apatheia), što znači bestrašće. I dok jedni smatraju apatiju kao filozofski mir kojem bi svaki čovek trebao da teži, drugi misle da je ona ništa drugo do gubitka zainteresovanosti za sebe i sve oko sebe.
Po definiciji koju nam daje filozofija, apatija predstavlja odsustvo bilo kakvog duševnog uzbuđenja, odnosno stanje unutrašnje duševne smirenosti. Dakle, apatija nije nedostatak osećanja uopšte, već nedostatak osećanja koja čoveka navode da vrlini uskrati pravu ulogu. Brojni filozofi poput Kanta smatrali su apatiju veoma korisnom po čoveka.
Hrišćanstvo definiše apatiju kao vrhunsku vrlinu, odnosno odsustvo zainteresovanosti za stvarni svet i aktivnu ljubav prema Bogu.
Sa druge strane prema psihologiji, apatija je odsustvo osećanja u uslovima kada bi ona bila prirodno, odnosno potpuna nezainteresovanost za svet oko sebe. Psiholozi na apatiju gledaju kao na nepoželjan fenomen koji se mora lečiti.
U politici, apatija predstavlja nezainteresovanost birača za politiku, odnosno njihov neizlazak na izbore i uzdržavanje od bilo kakve političke aktivnosti. Politički analitičari na apatiju gledaju kao na negativan fenomen, jer iskazivajući apatiju, čovek iskazuje nezainteresovanost za svoju i sudvinu svoga naroda.
