Šta je autonomija?
Samostalno određivanje pravila naziva se autonomija.
Svakodnenvo gledajući vesti ili čitajući novine susrećemo se sa pojmom autonomija. Međutim, koliko nas zapravo zna značenje ove reči?
Etimološki posmatrano termin autonomija potiče od grčke reči αὐτονομία, koja predstavlja složenicu reči auto, što znači sam i reči nomos, što znači zakon. Dakle, već sada je jasno da se autonomija odnosi na samozakonodavstvo, samoupravu, odnosno samostalnost.
Posmatrano u najširem smislu autonomija predstavlja samostalno određivanje pravila. Autonomija se još definiše i kao pravni status teritorije, socijalne ili ekonomske grupe, po kojoj ta grupa ima pravo na samoorganizovanje i samoupravljanje.
U okviru države autonomija se javlja kao protuteža državne vlasti, pa određena grupa (bilo da je etnička, verska, kulturna…) dobija autonomiju u odnosu na centralnu vlast. Autonomija je definisana ustavom i drugim zakonima države.
U filozofiji autonomija se definiše kao sposobnost uma da bude zakonodavan u pitanjima koja se tiču praktične filozofije, čime se eliminiše neravnopravnost i subjektivizam u moralnom rasuđivanju.
U psihologiji ličnosti, autonomija se odnosi na samostalnost i nezavisnost individue u svom mišljenju, ali i ponašanju u odnosu na autoritete i socijalnu sredinu.
Bitno je istaći da je nekada autonomija podrazumevala dosta veći stepen samostalnosti nego što ga danas ima. Razlog za to je modernizacija društva, ali i globalizacija ekonomije.
