Šta znači reč solipsizam?
Poseban oblik subjektivnog idealizma naziva se solipsizam.
U filozofiji se solipsizam definiše kao verovanje da postoji samo osoba i njeno iskustvo. Najjednostavnije rečeno solipsizam se odnosi na osobu koja veruje da jedino ispravno znanje jeste ono koje je zasnovano na njenom ličnom iskustvu i doživljaju. Filozofija kaže da solipsizam objašnjava i priznaje jedino sadašnje stanje, odnosno “ ja i sada”.
Čak i u objašnjenju nekih prethodnih, istorijskih momenata solipsizam proteže svoj skepticizam i na vlastita prethodna stanja. Zato sve što je ostalo od prošlosti “jesam ja, sada”.
Solipsizam se određuje i kao stav prema kome je sav čovekov mentalni doživljaj zapravo projekcija njegovog duha bez ikakve moguće objektivnosti, ma gde da boravi, ma gde da se nalazi, bez obzira kako funkcioniše.
Solipsizam nema puno dodirnih tačaka sa objektivnim postojanjem stvari. Tako se skroz suprotstavlja nauci koja se bazira na otkrivanju zakona koji objektivno postoje sa svim svojim raznolikostima od univerzuma, kosmosa do biljnog i životinjskog sveta. Prema ovome može se reći da solipsizam sa svojim karakteristikama ismejava nauku i njena otkrića.
Fizičkom, objektivnom postojanju stvari koje jedino možda i jeste realno solipsizam daje dozu sumnje i nepoverenja, jednom običnom predstavom naspram lično doživljenog stanja stvari.
U prenesenom smislu solipsizam se upotrebljava kao pojam kada se izražava neka sebičnost ili egoizam.
Ipak metodologija tvrdi da solipsizam jeste stav za koji se ne može dokazati niti da je ispravan niti da je pogrešan.
Među filozofima onaj ko nije izabrao metod zasnovan na solipsizmu na pozitivnom je putu, premda solipsistički pristup sužava svaku dalju mogućnost za filozofiranje.
