Šta znači reč sabajle?
Ujutru rano ili zorom drugi su nazivi za izraz sabajle.
Postoje izrazi koje koristimo a ni sami ne znamo šta oni doslovno znače niti iz kog jezika potiču. Takvih izraza je puno, pogotovo u sredini kakva je Balkan, gde su prolazili mnogi narodi zadržavajući se i ostavljajući svoju kulturu, jezik i običaje. Tako je upravo i sa pojmom sabajle koja potiče sa turskog govornog područja.
Reč sabajle se kod nas ukorenila posle vladavine Turaka te se koristi kao prilog u rečenici, a u značenju rano ujutru ili u zoru.
Svima poznata umotvorina „ko rano rani dve sreće grabi“ može zapravo najbolje opisati ovaj pojam. Sabajle ko ustane pretpostavlja se i da je vredan i da može dosta toga obaviti u toku jednog dana. Doduše retki su pravi ranoranioci koji svaki dan ustaju kad se dan budi, zora sviće, tj. koji ustaju sabajle.
Takođe, ovakvo značenje pojma sabajle, u kontekstu ranom zorom, jutrenje, potvrđuje i poznati Rečnik Matice srpske.
Potraživši i u rečniku turcizama Abdulaha Škaljića sabajele je izraz koji potiče od turske reči sabahile, tačnije sabah što znači zora, jutro i u turskom jeziku član „ile“ ovde bi značio “sa”. Tako da bukvalno preveden pojam sabajle bi značio sa zorom ili sa jutrom.
Ne retko se ovaj pojam koristi i kao, mogli bi reći, „doskočica“ kad neko previše porani na sastanak, takođe kažemo da je došao sabajle.
