Šta je stečaj?
Zakonom utvrđen postupak koji se pokreće protiv imovine dužnika radi ravnomernog podmirenja obaveza koje je imao prema poveriocu naziva se stečaj.
Sve češće u novinama ili medijima možemo videti da određena preduzeća padaju u stečaj, ili pak da je protiv nekih lica pokrenut stečajni postupak. Međutim, koliko nas zapravo zna značenje pojma stečaj?
Posmatrano u širem smislu stečaj podrazumeva pad poslovne aktivnosti preduzeća zbog čega se ne ostvaruju očekivani poslovni rezultati.
U užem smislu stečaj se definiše kao zakonom utvrđen postupak koji se pokreće protiv imovine dužnika radi ravnomernog podmirenja njegovih obaveza prema poveriocu. Uglavnom se sprovodi kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom.
Razlog za pokretanje stečaja jeste insolventnost ili očekivana insolventnost. Za one koji nisu upućeni, insolventnost predstavlja nemogućnost subjekta da izvršava svoje prispele obaveze u kontinuitetu od 60 dana. Sa druge strane očekivana insolventnost je procena da subjekat neće biti u mogućnosti da izvršava svoje obaveze u nekom narednom periodu. U ovom slučaju stečaj može pokrenuti isključivo dužnik.
Stečaj se može pokrenuti na zahtev poverioca ili stečajnog dužnika. U zavisnosti od suda, pravnog lica i visine dugovanja zavisiće se trajanje samog stečaja, ali praksa je da traje oko godinu dana.
Organi koji sprovode stečaj su: stečajni sudija i upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Sprovođenje stečaja se mora vršiti poštovanjem određenih načela koja su utvrđena Zakonom o stečajnom postupku.
Stečaj se može pokrenuti nad svim privrednopravnim subjektima koji imaju pravni subjektivitet, nad dužninkom pojedincem ili javnim preduzećem. Bitno je istaći da se stečaj ne može pokrenuti protiv društveno političke organizacije ili fonda koji je finansiran iz državnog budžeta.
