Šta znači biti ekscentrik?
Neuobičajeno ponašanje smatra se ekscentričnim.
Ekscentričnost srećemo na svakom ćošku, bilo na ulici, na poslu, kafićima, generalno u celom okruženju. Ipak ono što se nama čini ekscentričnim možda za drugog to nije.
U psihologiji se pojam ekscentričnosti definiše kao svako ponašanje pojedinca koje se u nekom društvu smatra neuobičajenim, čak i čudnim, odnosno koje odstupa od parametra “normalnog” ponašanja.
Često određene genijalce ili ljude koji se ističu u nečemo doživljavamo kao ekscentrike. I psihologija kaže da se genijalci, nadprosečno inteligentni ljudi ili ekstremni kreativci smeštaju u kategoriju svojevrsnih ekscentrika. Ovde se ekscentrično ponašanje više povezuje sa tim posebnim, nesvakidašnjih osobinama, pa se i ponašanje takvih ljudi tumači samo kao jedan od spoljašnjih odraza njihove inteligencije, odnosno “posebnosti” koju poseduju. U ovom kontekstu za ekscentrike se smatra i Nikola Tesla i Albert Anštajn, kao i mnogi drugi istaknuti naučnici, izumitelji.
Ipak ne retko smo skloni da sa ekscentricima povezujemo i ljude koji su nesrećni, osobenjaci ili one asocijalne tipove koji žive na margini društva.
Dok se sa druge strane u umetnosti, na primer kod scensko muzičkih performensa kaže da određeni umetnik izvodi ekscentrične tačke.
Opet sa druge strane i za pripadnike više klase u nekom društvu možemo reći da su ekscentrici. Najčešće za one koji se bahate svojim bogatstvom na razne načine, te ne obraćaju pažnju na kritike ili čuđenja nižih slojeva društva.
