Reč ekselencija je reč latinskog porekla i predstavlja preuzvišenost ili presvetlost. Pojam se koristi pre svega za oslovljavanje monarha i sveštena lica viskog položaja, ali i drugih uglednih ličnosti, kao što su ministri, ambasadori, atašei i slično. To je uvaženi termin u diplomatskom obraćanju. Korišćenjem reči “ekselencija” pri obraćanju nekome od navedenih ličnosti – izražavamo osobito poštovanje, dajući na značaju koliko je ta osoba ugledna to jest, koliko je preuzvišena.
U prenesenom značenju, ali van diplomatskog konteksta, reč ekselencija može označavati izvrsnost, pa otuda i izraz “par ekselans” što označava odličnost, naročitost.
U svakom slučaju, ekselencija je nešto posebno dobro, izvanredno. Lica koja se mogu osloviti sa “ekselencijom” su osobe visoko “kotirane” na društvenoj lestvici. Poverena im je velika uloga u njihovoj državi. Imajući u vidu njihov uticaj u njihovoj matičnoj državi, ne treba posebno ni naglašavati, koliko se u diplomatskim kontaktima, svi trude da ostave što bolji utisak, stvore što bolje relacije, sa njima, jer očekuju da preko ekselencije u perspektivi ili stvore, ili zadrže dobre bileteralne odnose dve države, ili ostvare neke benefite za svoju državu, svesni koliko su dobri diplomatski odnosi bitan aspect spoljne politike.
