Šta znači biti buntovnik?
Nepoštovalac datog autoriteta naziva se buntovnik.
Svakome je poznato bar u detinjstvu i kroz pubertet koliko se protivio autoritetu roditelja i njihovim pravilima. Kasnije na poslu uvek postoji bar unutrašnji sukob sa poslodavcem i drugim nadređenim osobama koje manje ili više moramo da trpimo kroz život.
Etimolozi upućuju na poreklo izraza buntovnik navodeći nemačku reč Bunt koja se doslovno prevodi kao buna ili nezadovoljstvo.
Pojam buntovnik se može odredi kroz više slikovitih situacija. Buntovništvo se može odrediti i po stepenima, od onog slabijeg kakva je obična bezazlena neposlušnost do onog nasilnog u kojem se cilja da se autoritet potpuno uništi.
U svakom slučaju buntovnik pruža otpor, nezadovoljan je svojim položajem i može, što i nije retkst, učestvovati u pobuni.
Ni kod pojma buntovnika ne treba biti isklučiv, pa ukoliko se neko bori za svoje dobro ili za dobro drugih, odnosno za nepravdu koja se nad njima čini, onda buntovničtvo ima pozitivnu polaznu osnovu. Takođe, i kad je sa dobrim i ispravnim namerama buntovništvo se uvek osuđuje i nije poželjno kod onih koji zagovaraju ustaljene norme ponašanje makar one bile pogrešne.
Međutim i ovde ima diplomatije, pa se bunt može manifestovati u dva oblika, kao nasilan, tj. aktivan ili kao nenasilan, odnosno pasivan otpor.
Odličan i dosta poznat primer nenasilnog otpora je praktikovan u Indiji, a čiji zagovornik je bio Mahatma Gandi kao borac za priznavanje osnovnih ljudskih prava za Indijce. Pominje se često i Sokrat kao neko „ko je kvario“ tadašnju omladinu, jer nije poštovao tadašnje antičke norme.
