Šta je to solmizacija?
C dur lestvica u solfeđu naziva se solmizacija.
Solmizacija je pojam koji je nastao kao proizvod metode koja je bila utemeljena na početnim slogovima, odnosno polustihovima himne (gde svaki polustih počinje za ton više) iz 8.veka, a koja se pevala u čast Svetog Jovana Krstitelja zaštitnika krojača, krznara, zatvorenika, osuđenika na smrt, ali i pevača i muzičara.
Solmizacija se sastoji od stupnjeva u takozvanom dijatonskom nizu i u solfeđu predstavlja ili se označava kao C-dur lestvica.
Istorija muzike beleži da je nekada visina tona bila veoma neprecizna, te je jedini način učenja novog natpeva, kompozicije ili melodije bilo učenje po sluhu. Melodija se nije mogla učiti kao danas po notama, pa je teško bilo samostalno učiti tonove bez podučavanja. Stoji zapisano da “vaši učitelji mogu pustiti učenike da sto godina pevaju dan i noć ali oni neće moći bez podučavanja izvesti niti jedan antifon”.
Guido Aretinski, kao jedan od najvećih muzičkih pedagoga svih vremena, pronašao je notne crte. Tačnije on je utemeljitelj notnog pisma, uvodeći u početku samo dve crte, crvenu (za ton “f”) i žutu (ton “c”), dok je kasnije dodao još dve crte. Ovaj period predstavlja početak razvoja solmizacije.
Prvi delovi solmizacije utvrđeni su sa slogovima “ut, re, mi, fa, sol, la” koji su jednaki tonovima “c,d,e, f, g, a”, a kasnije tek u drugoj polovini 17. veka “ut” prerasta u slog “do”, s obzirom da “ut” nije pogodan za pevanje.
Tako solmizacija postaje niz apsolutnih oznaka za tonove c, d, e, f, g, a, h, c. A jedan solmizacijski slog ima dva do tri tona, kao i tonalitete C-dur, Cis-dur i Ces-dur.