Šta je to enkripcija?
Najjednostavnije rečeno enkripcija predstavlja šifrovanje.
Etimologija nas uči da je reč enkripcija nastala od engleske reči encryption i ima značenje šifrovanje. Po definiciji enkripcija predstavlja process u kriptografiji kojim se vrši izmena podataka tako da se podaci ili poruke) učine nečitljivim za osobe koje ne poseduju određeno znanje ili ključ za dešifrovanje. Znači procesom enkripcije dobijamo neku šifrovanu poruku ili informaciju, a da bi smo ih upotrebili i razumeli potrebno je njihovo dekodiranje koje se vrši procesom suprotnim od enkripcije, a to je dekripcija.
Još 1883-te godine holandski lingvista Kerckoff van Nieuwenhof je razvio teoremu koja se odnosila na šifrovanje poruka. Prema njoj sigurnost poruke (ili informacije) ne sme da zavisi o algoritmu šifrovanja već o držanju ključa u tajnosti.
U monoalfabetnoj supstituciji koristi se samo jedan alfabet za enkripciju. Prva metoda enkrpicije koja jerađena na ovaj način vođenja je još za vreme Cezara, a ona se sastoji u tome što se slova poruke pomeraju za određen broj mesta u abacedi. Pa tako prateći nju pomeranjem tri mesta unazad dobijamo širfu FDHVU koja dekriptovana daje ime CEZAR. Budući da je tada narod bio uglavnom nepismen ova metoda enkripcije bila je dosta sigurna.
Enkripcija je proces pretvaranja podataka u nerazumljivu formu sa ciljem da ih sakrije od neaovlašćenih lica i da, istovremeno, omogući pristup onima koji na to imaju pravo. Ipak treba naglasiti da podatak postaje bezvredan u slučaju da se izgubi ključ što onemogućava njegovo dešifrovanje (tj.čitanje).
Savremenije doba dovelo je do enkripcije korišćenjem više alfabeta (polialfabetna supstitucija).
Enkripcija mora posedovati sledeće elemente:
- Algoritam koji predstavlja funkciju i obavlja zadatak enkripcije podataka,
- Ključeve koji se koriste da bi se odredio način na koji se podaci sifruju,
- Dužina ključa koja je od velike važnosti jer enkripcioni ključevi imaju određenu dužinu koja zavisi od toga koji enkripcioni sistem se koristi. Dužina ključa bitna je zbog sigurnosti poruke koja se šalje.
Bitno je istaći da postoje dve vrste enkripcije : simetrične i asimetrične.
Simetrične enkripcije imaju dvostruku ulogu odnosno one se koriste i za šifrovanje i za dešifrovanje . To znači da je isti ključ ili šifra i za njihovu ekripciju kao i za dekripciju. Za razliku od nje kod asimetrične postoji poseban ključ koji se koristi za enkripciju i drugi koji se koristi za njeno dešifrovanje.
Enkripcija se upotrebljava za zaštitu informacija u računarskim i bezbedonosnim sistemima. Zahvaljujući njoj obezbeđenja je zaštita podataka koji se čuvaju (nalaze na memoriji), ali i onih koji se prenose (na pr. putem internet).
Bitno je istaći da sama enkripcija ima dva velika problema, a to su tajnost i autentifikacija. Potrebno je autentifikovati lice koje prima ključ, odnosno utvrditi da je ono ovlašćeno da dobije ključ.
Kod enkripcije se javljaju dva glavna problema: tajnost i autentifikacija. Potrebno je obezbediti da je lice koje prima ključ sigurno lice koje je ovlašćeno da ga dobije (autentifikacija) i da niko drugi ne može da sazna ključ u toku prenosa (tajnost).
