Šta znači aneurizma?
Najjednostavnije rečeno aneurizma predstavlja lokalno, abnormalno proširenje bilo koje žile.
Sa etmiološke strane reč aneurizma nastala je od grčke reči ἀνεύρυσμα u bukvalnom značenju proširenje. Po definiciji aneurizma predstavlja lokalizovanu vazodilataciju krvnih sudova ispunjenu krvlju, koja je nastala kao posledica bolesti ili slabljenja zida vene ili arterije. Aneurizma predstavlja vrećasto proširenje krvih sudova koje se u većini slučajeva javlja u predelu račve krvnih sudova (odnosno u mozgu).
Pucanje aneurizme u 40% slučajeva dovodi do smrti, te je neophodno pravilno lečenje i kontrolisanje bolesti kako bi se ona držala pod kontrolom. Takođe osobe kojima je dijagnostikovano ovo oboljenje u slučaju žestoke i iznenadne glavobolje, mučine, povraćanja, promene svesti, kočenja vrata, pa čak i blage pospanosti trebali bi da se hitno jave doktoru, jer to u većini slučajeva ukazuje da je aneurizma pukla i dovela do krvarenja u mozgu koje je poznato pod nazivom – izliv krvi u mozak.
Obično ova bolest se javlja bez vidljivih simptoma pa ju je u nekim slučajevima teško dijagnostikovati. Njeni simptomi često izostaju, a u slučaju da su aneurime velike mogu praviti ozbiljne probleme koji će se ispoljiti u vidu jakih glavobolja, bolova u oku, lošeg vida, proširenih zenica, pad očnog kapla, otežano gutanje i težak hod. Ovu bolest doktori uglavnom dijagnostikuju slučajno u toku nenvazivnih dijagnostičkih procedura na CT snimku i magnetnoj rezonanci jer se na njima vidi pregled krvih sudova mozga. Veliki broj obolelih od aneurizme dođe kod doktora sa konstatnim glavoboljava ili čestim vrtoglavicama koje su već postale stalne i nepodnošljive za pacijenta.
Bitno je istaći da razlikujemo dve aneurizme i to urođene i stečene. Urođene su one koje se javljaju kao posledica slabosti zida krvnog suda, i veoma su česte. Procenjuje se da 90% aneurizma su ovog tipa, dok ostalih 10% predstavljaju stečene koje nastaju usled povreda glave ili infekcija koje se mogu javiti. U proseku od 3% do 6% ukupne svetske populacije oboli od aneurizme. Za dobijanje ove bolesti postoji i porodična predispozicija, pa tako u slučaju da je roditelj imao aneurizmu postoji čak 20% šansi da će je dobiti i njegovo dete.
Aneurizme obično se javljaju u arterijama u osnovni mozga poznatijim pod imenom Vilsov krug ili u glavnom arterilji koja odvodi krv iz srca. Vremenom veličina aneurizme će rasti, što dovodi do povećanja šansa za njeno pucanje koje opet dovodi do brojnih komplikacija. Ovo degerativno oboljenje češće je kod muškaraca u odnosu na žene i obično od nje obole osobe u proseku od 50 godina starosti. Ono što povećava rizik za dobijanje aneurizme jeste dijabetes, gojaznost, hipertenzija, pušenje, alkoholizam i nedostatak bakra u organizmu.
Samo lečenje zavisi će od veličine, vrste i stanja pacijenta, ali ono što je sigurno da pre ili kasnije mora doći do hiruške intervencije.
