Šta je minuskula?
Svojevrsni omanji oblici nazivaju se minuskule.
Etimologija nas po ko zna koji put upućuje na poreklo izraza minuskula navodeći latinsku reč minusculus što bi se doslovno prevelo kao omanji. Kod nas se pojam minuskula uglavnom koristi da označi vrstu veoma malih slova iliti vrsta malih slova koja se koristila najviše u latinskoj i grčkoj pismenosti.
Za razliku od svog suprotnog pojma majuskule, minuskula je pismo koje ima slova nejednake veličine, te su upotrebljivana u takozvanim nacionalnim pismima. Neki izvori govore da su minuskule mala tiskana i mala pisana slova, dok drugi izvori navode da se ovaj naziv za mala slova koristio u starorimskim kurzivnim pismima (vrsta slova nakošena udesno tako da izgledaju kao da su pisana rukom). Kurziv je pismo nastalo u 16. veku u Italiji, pa od tada postoji i tzv. kurzivni font.
Inače u vreme karolinške renesanse razvija se tzv. karolinška minuskula koja se u izvedenom obliku i danas koristi. Istorija govori da je karolinška renesansa nastala kao kultni preokret kako u obrazovanju, pesništvu, tako i u pisanju knjiga. To je početak vladavine dinastije Karolinga (franačka plemićka titula koja je vladala od kraja 7. veka), pa je karolinška minuskula pokrenuta na dvoru Karla Velikog.
Kao značajno postignuće na pomenutom dvoru (koje je bilo u svrsi širenja obrazovanja, a u obliku reformi) između ostalih spada i karolinška minuskula kao razvoj novog oblika pisma za pisanje knjiga, a koji se usvojio kao svakodnevno pismo.
