Šta je to inhibicija?
Kočenje i sprečavanje fizioloških i psiholoških pojava naziva se inhibicija.
Inhibicija je veoma složen pojam koji ima višestruku primenu. Po definiciji inhibicija predstavlja usporavanje ili onemogućavanje određenog mentalnog ili fiziološkog procesa. Postoje tri vrste inhibicije: retroaktivna, proaktiva i recipročna. Kod retroaktivne inhibicije nešto što je u datom trenutku aktuelno onemogućava reprodukciju nečeg već ranije naučenog. U proaktivnoj inhibiciji aktuelno gradivo onemogućava učenje novog.
U psihologiji značenje inhibicije je jednostavno i ona predstavlja normalno ili patološko ograničavanje ega. Po Frojdu postoji pet veoma važnih funckija ega koje mogu biti potčinjene inhibicijama. To su: seksualna frustracija, motorika, socijalne aktivnosti, ishrana i tzv specijalizovane inhibicije (grčenje prstiju i slično).
Inhibicija nastaje aktivnim delovanjem nervnih centara koji se nalaze u ljudskom organizmu. Usled delovanja ovog procesa pojedinac usporeno govori, misli i obavlja određenje radnje. U modernoj psihologiji inhibicija jeste proces zaustavljanja određenog sadržaja u svest i jako je bitno razlikovati je od represije (potiskivanja).
U poslednje vreme sve je poznatija intelektualna inhibicija poznata i pod imenom akademska. Ovu inhibiciju karakteriše nemogućnost da se uči i pamti ma koliko razvijene intelektualne spsobnosti pojedinca bile. Primer za ovu inhibiciju bio bi sindrom poslednjeg ispita, kada pojedinac sa velikim uspehom položi sve ispite ali nikako n emože poslednji. Razlog za to se nalazi u čovekovoj podsvesti kao rezultat straha od preuzimanja odgovornosti i odrastanja, a u čovekovoj svesti manifestuje se kao nedostatak perspektive. Nesvesni pokretači inhibicije su: strah od nepoznatog, separaciona akciznost, finansijska kriza, perfekcionizam…
U socijalnom radu i medicini pojam inhibicija ima i drugo značenje i upotrebljava se za međusobno ometanje i sukobljavanje dva nesaglasna procesa, motiva ili akta koja mogu biti prouzrokovana unutrašnjim ili spoljašnjim dražima.
U pravnim naukama inhibicija predstavlja zabranu višeg suda da po nekoj stvari obustavi postupak u nižem sudu.
