Iluzija, šta je to zapravo? Da li ste sigurni da znate značenje ovog pojma?
Iluzija je čulna obmana, odnosno obmana pri kojoj se zapaža neki predmet drugačije nego što je u stvarnosti.
Gotovo da nema osobe koja se nije srela sa pojom iluzija, te verujem da je značenje istog svima dobro poznato. Još pre mnogo, mnogo godina ljudi su primetili da korišćenjem različitih varki mogu uticati ne samo na svoja čula, već i na čula drugih ljudi.
Ako termin iluzija posmatramo sa etimološke strane, videćemo da je on na naše prostore došao posredstvom latinske reči illusio, što znači samoobmana, privid, tj. čulna obmana. Reč je o vrsti obmane pro kojoj se zapaža neki predmet drugačije nego što je u stvarnosti.
Dakle, reč je o iskrivljenom opažanju nekog realnog postojećeg događaja ili stvari. Po tome se i iluzija razlikuje od halucinacije kod koje ne postoji realni objekat, već imaginarni.
Iluzija se definiše kao izobličen opažaj izvesnih objekata ili pojava u stvarnosti, uslovljen nekim objektivnim ili subjektivnim činiocima. One se mogu javiti u okviru svakog čulnog modaliteta kod čoveka, pa tako razlikujemo slušne, taktilne, optičke, vizuelne, olfaktorne i druge iluzije.
Najčešće su vizuelene iluzije, jer čovek čak 85% informacija o okolnom svetu, ali i sebi samom, dobija zahvaljujući svom čulu vida.
Iluzije mogu nastati na tri načina: usled nepažnje, usled afekta i bez afekta. One koje su prouzrokovane usled nepažnje nastaju kada smo usmerili malo pažnje na stimulanse iz okoline. Iluzije nastale usled afekta predstavljaju percepciju stvarnosti promenjenju iz emocionalnog stanja, u kojem je osoba u datom trenutku.
Iluzije nastale bez afekta su one nastaju usled loše definisane stvarnosti, gde osoba ulazi u svet fantazije.
U psihologiji, iluzija se definiše kao percepcija čija sadržina nije u skladu sa stvarnom podražajnom situacijom. Ona predstavlja posledicu funkcije čulnih organa i procesa koji se odvijaju u mozgu.