Šta je demencija
Intelektualna disfunkcionalnost naziva se demencija.
Svakome se dešava da zaboravi neke svakodnevne, hiljadu puta ponovljene stvari, međutim ako se to kontinuirano dešava i to nakon 60-te godine onda se ipak treba obratiti svom lekaru, jer razvoj demencija se može usporiti ako se na vreme leči.
Etimologija kaže da sam naziv demencija potiče od latinske reči dementia što u doslovnom prevodu znači ludilo ili bezumnost. Pojam demencije predstavlja sinonim za trajni gubitak intelektualnih funkcija.
Prema definiciji demencija je neuropsihijatrijski problem koji se najčešće u početku manifestuje problemima sa pamćenjem, ali s vremenom zahvata i druge moždane strukture. Zato se demencija ispoljava u vidu poteškoća u ispunjavanju svakodnevnih obaveza i radnji, zatim u vidu otežane nesmetane komunikacije sa drugima, ali i kao promena u raspoloženju i rasuđivanju.
Ovaj medicinski problem nije retka pojava, čak se javlja kod svake dvadesete osobe starije od 65 godine. Neka istraživanja tvrde da od 90-tih godina prošlog veka svaka peta osoba ima određene simptome demencije.
Drugi naziv za demenciju, sigurno je mnogima poznatiji, a to je senilnost.
Ono što najšečće prati demenciju jeste teškoća u pamćenju, naročito skorašnjih događaja. Međutim, kao ostali simptomi navode se i poteškoće u odlučivanju, planiranju, gubitak sposobnosti apstraktnog mišljenja, emocionalna nestabilnost i tome slično.
Demencija se još deli na primarnu (Alzehajmerova bolest) i sekundarnu demenciju (posledica mnogobrojnih stanja, naročito depresije).
