Šta znači reč deskripcija
Deskriptivna analiza koristi se deskripcijom.
Etimologija govori da i izraz deskripcija potiče od latinske reči descriptio koja znači opisivanje, prikazivanje, pa čak i ocrtavanje.
U lingvistici se pominje i takozvana deskriptivna lingvistika koja se bavi izgrađivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku.
Književnost ima svoj poseban pristup i shvatanje deskripcije. Prema toj definiciji, deskripcija je jedan od postupaka u književnosti, koji podrazumeva predstavljanje fizičkih, spoljašnjih karakteristika elemenata fiksionalnog sveta.
Detaljnije pojašnjeno, deskripcija se u ovom kontekstu svodi na segment nekog književnog dela u kojem se ne izlaže nikakvo zbivanje. Tako da se može posmatrati kao pojam suprotan, odnosno u opoziciji sa naracijom. Ovako tumačenje deskripcije kao umetničkog postupka razlikuje se od pričanja, tj. naracije s obzirom da je opisivanje uvek ili u većini slučajeva slikovitog karaktera. Deskripcijom se grade književne slike sa puno detalja. Na primer, opis prirode, likova i njihovih karaktera, opis enterijera ili eksterijera spada u okvir deskripcije. S tim što takav opis može biti uži (sa puno detalja) ili širi (okvirni, pozadinski).
Takođe, prepoznaje se tradicionalna funkcija opisa, odnosno deskripcije koja dočarava neki ambijent u kojem će se odigrati određeni događaji. Ali izdvaja se i unutrašnje značenje opisa, odnosno njegova misaona vrednost, premda svaki opis treba da sadrži u sebi i određen doživljaj sveta.
