Značenje reči dogmatika
Dogmatika proučava određenu dogmu.
Etimologija nas uvek vraća korenu reči i ovoga puta kaže da izraz dogma potiče od grčke reči dokéo koja znači mislim ili od reči dógma kao mišljenje.
U klasičnoj književnosti Grka pod dogmom se podrazumevalo neko filozofsko pravilo. Generalno u antičkoj filozofiji odnosi se na neku sigurnu nauku. Dok u Novom zavetu dogma označava carsku naredbu, kao i zakonsku odredbu ili zaključak crkvenog sabora. Takozvane hrišćanske dogme predstavljaju formulisana hrišćanska načela koja sadrže saznanja o bogu, svetu i o božanskim odredbama koje su u vezi sa spasenjem čoveka.
Prema definiciji dogma je opšte prihvaćeno i jasno formulisano mišljenje ili učenje koje ne dopušta da se u njega sumnja niti ostavlja mogućnost da bude opovrgnuto ili diskutovano. Zato se često i vezuje za religiju.
Filozofija se posebno bavi tematikom dogme i njenim pojmom. Posle Kantovog tumačenja ovaj pojam u filozofiji dobija negativnu konotaciju i predstavlja sinonim za nekritičku i nemotivisanu sigurnost.
Dalje u filozofiji i ideološkim sistemima, dogma se shvata kao filozofki i ideološki stav da se istina o stvari po sebi može saznati polazeći od nekritički preuzetih stavova, teza i načela, kao i da su to neoborive istine koje se ne mogu i ne smeju dovoditi u sumnju.
Dogmatika se takođe može odrediti kao celina ili sistem učenja jedne filozofske ili religiozne škole.
