Šta je dokaz? Šta znači kada sud traži proveru verodostojnosti dokaza?
Reč dokaz čujemo skoro svakog dana i koristimo je vrlo često. Međutim, pojam dokaz se koristi u više oblasti i nema samo jedno značenje. To su prvenstveno matematika, logika i pravo.
U matematici, dokaz je krajnji niz istinitih matematičkih tvrdnji pomoću kojih logičkim zaključivanjem dolazimo od pretpostavke do tvrdnje koje nazivamo teoremama.
Začetnik matematičkog dokazivanja je Grk Tales iz Mileta dok je Pitagora uveo logičku strogost u dokazivanju.
U logici, pak, dokaz je način zaključivanja koji jamči neku postavku. Logika poznaje induktivno u deduktivno zaključivanje odnosno dokazivanje.
U pravnom rečniku, dokaz je izvor saznanja o činjenicama koje se utvrđuju tokom sudskog postupka.
U sudskom i upravnom postupku utvrđuju se pravno relevantne činjenice, indicije i pomoćne činjenice. Kada je dokazima nemoguće može utvrditi pravno relevantne činjenice onda se za dokazivanje koriste indicije – posredni dokazi, kao činjenice koje nisu pravno relevantne, ali na čijem se temelju može zaključivati ispravno. To su recimo otisci prstiju, dnk material…
Pomoćne činjenice služe za proveru verodostojnosti dokaza a to sun a primer alibi, provera autentičnosti isprava i slično. U vrste dokaza spadaju iskazi iskazi stranaka, svedoka i veštaka, dokumenata, snimci, fotografije.
Pravna dužnost stranaka da dokažu određenu činjenicu zove se “teret dokaza”.
Inače, sud može odbiti dokazni predlog ako nije adekvatan, ako je nedopušten ili nevažan dokaz, neprikladan, nejasan… Dokazi se moraju izvoditi u formi koja je propisana zakonom da bi se osigurao njihov kvalitet.
