Abdest, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?
Do sada ste sigurno bili u prilici da se susretnete sa pojmom abdest, bilo putem medija, bilo u svakodnevnoj komunikaciji.
A da li znate koje značenje ima ovaj pojam?
Sam termin abdest potiče od reči ab, što znači voda i reči dest u značenju ruka. Bukvalan prevod ovog pojma bio bi pranje ruku, međutim on se koristi u nešto drugačijem značenju. Naime, kod muslimana abdest predstavlja versko čišćenje pre molitve.
Kako propisuje Kuran, Alah je blagonaklon prema onima koji se pokaju za svoje grehe i koji se mnogo čiste. Sprovodeći abdest vernici se štite od đavola i svega zlog što može da ih snađe. U islamskoj veri postoji nekoliko načina za “čiššenje” vernika: al-wudu, tajamum i gusul.
Al-wudu je abdest koji se najaviše koristi i podrazumeva pranje delova tela čistom vodom. Pod čistom vodom podrazumeva se voda koja ima sve prirodne osobine – nema miris, ukus i boju. U njoj se ne može nalaziti apsolutno ništa – ma koliko ono čisto bilo. Primer za ovakvu vodu su čista izvorska voda, morska voda, kišnica i otopina snega.
Nasuprot al- wudu je gajamum, gde se određeni delovi tela peru čistom zemljom. Pod čistom zemljom podrazumeva se materija uzeta za zemljinog tla, bilo da je u pitanju prah, pesak, zemlja ili kamen. Ovo se primenjuje izuzetno retko, samo kada osobe nisu u mogućnosti da dođu do čiste vode. Gusul podrazumeva kupanje, odnosno čišćenje celog tela.
Prlikom sprovođenja abdesta obavezno je pranje lica, ruku do lakta i nogu do članka. Takođe se moraju isprati usta, nos i uši i pokvasiti vrat i teme glave sa mokrom rukom.
Bitno je istaći da se abdest obavezno sprovodi pre molitve, ali postoji i niz drugih situacija kada se može sprovesti: pre i posle spavanja, posle laži, kad god osoba oseća da je nešto skrivila, prilikom obreda hadža itd.
Ako tokom abdesta dodje do podrigivanja, puštanja vetra, krvarenja, povraćanja, ejakulacije, menstruacije ili izvršavanje neke od fizioloških potreba, potrebno je prekinuti abdest i započeti ga ponovo iz početka.