Šta su ugljeni hidrati? Da li ste upoznati sa tačnim značenjem navedenog pojma?
Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu i dele se na šećere, vlakna i skrobove.
Naučnici svaki dan otkrivaju nešto novo i bombarduju nas uvek sa nekim novim informacijama, naročito kada je zdravlje čoveka u pitanju. Do skoro smo se svi trudili da unosimo što manje masti u organizam kako bi zadržali vitku liniju, a sada naglasak je na unošenju ugljenih hidrata i njihovoj ograničenoj konzumaciji. Da bi smo znali da li unosimo previše ili premalo ugljenih hidrata, najpre moramo saznati koje značenje ima pojam ugljeni hidrati?
Ugljeni hidrati je termin koji se koristi za najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu. Reč je o biološkim molekulima koji se sastoje od atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, obično sa razmerom atoma ugljenika i kiseonika od 2 prema 1.
Ovaj pojam je bio najzastupljeniji u biohemiji, a danas je neizostavan u gotovo svim vrstama medija, posebno kada se govori o zdravom životu i pravilnom načinu ishrane. Ovde pojam ugljeni hidrat ima neformalan kontekst, pa se koristi da označi bilo koju hranu koja je bogata skrobom (kao što su žitarice, hleb, testenine), kao i za hranu bogatu šećerom (sve vrste slatkiša).
U spiskovima nutricionog sadržaja, termin ugljeni hidrat se koristi u značenju svega osim vode, proteina, masti, pepela i etanola. Time u njih spadaju i hemijska jedinjnja koja se normalno ne smatraju ugljenim hidratima poput mlečne kiseline.
Prema stepenu složenosti ugljeni hidrati se dele na: monosaharide, disaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi i disaharidi imaju nižu molekulsku masu i jednim imenima se nazivaju šećeri.
Ugljeni hidrati su izuzetno važni za organizam svih živih bića, jer vrše brojne funkcije poput obezbeđivanja energije za normalno funkcionisanje mozga i nervnih ćelija i skladištenja energije. Istraživanja su pokazala da čovek može izdržati dosta vremena bez unosa ugljenih hidrata. Tada, on energiju potrebnu za funkcionisanje organizma uzima iz proteina i masti.
Zbog toga su česte djete koje se baziraju na što manjem unosu ugljenih hidrata. Ovo naravno često utiče nepovoljno na organizam, pa dolazi do umora, depresije, malaksalosti, malokrvnosti i tome slično.
Popularnost brojnih djeta koje se baziraju na malom unosu ugljenih hidrata dovele su to mišljenja da su oni loši i da pruzrokuju gojaznost, što je potpuno pogrešno. Naime, reč je o jedinjenju koje je našem organizmu potrebno, ali ga treba unositi umereno.
Svaka hrana koja se konzumira u prekomerenim količinma dovešće do gojaznosti, a takav je slučaj i sa ugljenim hidratima. Ono što mnogi ne znaju to je da poređeno na nivou jednog grama, ugljeni hidrati imaju manje kalorije nego proteini, masti i alkoloh. Preporuka Svetske zdravstve organizacije jete da se od 55% do 75% ukupne energij unosi kroz ugljene hidrate, a samo 10% kroz šećere.
