Reč utilitarizam vodi poreklo od latinske reči utilis što znači koristan. To je teorija koja u ponašanju ljudi, kao vrhunsku vrednost, ističe vladavinu principa korisnosti, zanemarujući pri tom sve moralne i druge vrednosti. To je etički pravac koji promoviše da je svrha čovečjeg delovanja korist i blagostanje, bilo pojedinca (individualni utilitarizam), bilo celine (socijalni utilitarizam).
U etici, utilitarizam predstvalja normativ po kome je jedna ideja ispravna ako služi dostizanju sreće svih onih koje dotiče. Odluke se donose isključivo zavisno od toga da li imaju ili ne pozitivne posledice.
Utilitarizam je suprotan od egoizma, gde je pojedinačni interes iznad opšteg.
U praksi, utilitarizam predstavlja maksimizaciju proizvodnje dobara i razvoja potrošačkog društva, pri čemu je u skladu sa dostizanjem ciljeva – produktivnosti, efikasnosti I naravno ostvarenju profita.
