Šta je holesterol? Da li ste upoznati sa pravim značenjem navedenog pojma?
Holesterol je najrasprostranjeniji sterol u organizmu. Reč je o supstanci sličnoj vosku koja se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije.
Gotovo da nema osobe koja nije čula za pojam holesterol. Svi mi znamo da je reč o sastojku koji se nalazi u krvi, te da postoje dobar i loš holesterol. Ako Vas pak zanima malo više o značenju ovog pojma i koliko isti utiče na čovečiji organizam, nalazite se na pravom mestu.
Holesterol predstavlja najrasporstranjeniji sterol u organizmu i potreban je za normalan rad istog. On pripada sterolima jer je sastavljen od steroida i alkohola. Iako se holesterol nalazi u organizmu ljudi i životinja, istraživanja su pokalaza da se on u malim količinama nalazi u membranama biljaka i gljiva.
Hemijska formula holesterola je C27H46O. Njegovo poreklo je dvojako. Jedan od izvora holesterola jeste hrana koja ga sadrži, a koja se unosi u organizam, a drugi izvor jesu ćelije u organizmu koje ga sintetišu. Kako čelije stvore dve trećine potrebnog holesterola, dovoljno je da se hranom unese od 150 do 300 mg istog na dan.
Holesterol se iz organizma izbacuje preko žuči, perutanjem kože, preko urina, a žene koje doje gube deo i preko mleka.
Iako mnogi misle da je holesterol štetan, bitno je istaći da je to potpuno pogrešno mišljenja. Naime, radi se o jednom od neophodnih sastavnih delova svakog organizma, koji omogućava normalno funkcionisanje ćelija.
Štetno delovanje se događa u slučajevima kada je holesterol u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih. Do ovoga dolazi uglavnom zbog prevelikog unosa holesterola sa hranom. Ovo dovodi do porasta njegove koncentracije u krvi, što za posledicu ima začepljenje krvnih sudova i smanjenje njihove prirodne elastičnosti, a sve to na kraju dovodi do formiranja tromba i infarkta.
Bitno je istaći da postoje dve vrste holesterola: LDL (lipoprotein niske gustine), koji je poznatiji kao loš i HDL (lipoprotein visoke gustine), koji se još naziva i dobar holesterol. Dobar holesterol skida naslage masnoća sa zidova arterija, dok loš prouzrokuje sužavanje zidova arterija.
Ipak , za pravilan rad svakog organizma neophodan je balans između ova dva holesterola, jer jedino na taj način ćelije u našem organizmu mogu normalno funkcionisati.
Interesatno je pored problema sa krvnim pritiskom, najčešće pominjanji zdravstveni problem svakako je previše holesterola u krvi. Kako bi se isti smanjio potrebno je redukovati ishranu, povećati fizičke aktivnosti i otarasiti se loših navika (poput pušenja, alkohola itd).
Sledeća hrana ima povoljan uticaj na holesterol: žitarice od celog zrna, pečurke, košutnjavo voće, riba, laneno seme, ovas, zdrava ulja i dr.
