Reč harlekin vodi poreklo od italijanske reči arlecchino što znači pajac, klovn. Harlekinom se naziva i lakrdijaš, pa otuda reč harlekinada predstavlja lakrdiju, lakrdijašku šalu.
Figurativno, pod harlekinom podrazumevamo i vrdalamu, osobu koja je prevrtljiva.
Ako izuzmeno harlekine koji nastupaju na pozoršnim predstavama, perfomansima i slično, u stvarnom životu, to je najčešće osoba koja je u “svom svetu”, vesela po prirodi, ali potpuno nezainteresovana kakav utisak ostavlja. On je raspoložen, ume da svoju pozitivnu energiju, bez obzira što je bezvredna i nekanalisana, prenese na auditorijum. Čak ide i dotle, da ga zbog potpunog odsustva stida pri nastupu – okolina smatra lakrdijašem. On je uveseljava, to je tačno, ali baš zato što je svaki njegov istup lišen krutih, opšte prihvaćenih pravila ponašanja i retorike, uglavnom on ide u drugu krajnost, da ga smatraju budalastim.
I pored toga, harlekini su drage osobe, uglavnom lišene zlobe i uvek izmamljuju makar osmeh okoline, naročito dece.
