Šta je autokratija? Šta znači kada kažemo autokratski, a šta znači autokrata?
Oblik vladavine u kojem jedan čovek ima neograničenu vlast nazivamo autokratijom.
Većini ljudi dobro je poznat pojam demokratija koji se gotovo svakodnevno spominje kako u medijima, tako i u ostalim sferama života. Sa druge strane malo ko je upoznat sa značenjem njemu suprotnog pojma – autokratija.
Ako ovaj pojam posmatramo sa strane etimologije, videćemo da je on nastao od grčkih reči auto, što znači sam i reči kratein u značenju vladati. Jednom rečju radi se o samovladi.
Do autokratije obično dolazi kada se pojedinac koristi prinudu i druge slične načine kako bi nametnuo svoju vlast, odnoso kako bi prisilio na poslušnost vladajuću grupu. Naravno, iako kažemo da je autokratija vlast jednog čoveka, logično je da to ne možemo shvatiti bukvalno. Iako jedan čovek vlada, on mora imati nečiju podršku. Obično je reč o podršći određene “moćne grupe” koja ima sredstva da deluje na narod.
Sami oblici autokratije mogu biti različiti. Tokom starog sveta bio je veliki broj tiranija pogotovo u robvlasničkim imperijama kao što su Rimsko carstvo i Egipat.
Jedan od najpoznatijih vidova autokratije jeste diktatura koja predstavlja i najčešći slučaj autokratije u svetu.
Maks Veber objasnio je i poseban vid autokratije koji je nazvao harizmatski tip. Reč je o vlasti koja nastaje u doba velikih kriza, a karakteriše je harizmatski vođa čije se sposobnosti smatraju natprirodnim
Vladar autokratije, odnosno osoba koja je uspostavila samovlast naziva se autokrata.
Ako kažemo da neko nešto radi na autokratski način, to znači da on to radi samodržački, odnosno da gospodari, nameće svoju volju.
Autokratije obično prestaju kada zahtevi koje nameće autokrata bivaju izuzetno veliki i nerealni ili kada se znatno protive prirodi društva. Tada se polako razvija napetost, zbog koje društvo kreće da e buni protiv vlasti jer što bi rekla poslovica: “ Možeš kako hoćeš, al’ ne možeš dokle hoćeš”.
Ako društvo uspe da nadjača vlast, tada autokratija definitivno prestaje i dovode se nove snage koje formiraju nova pravila društvenog odnošenja koja bi trebala da budu prihvatljivija i da daju više pogodnosti društvu.
