Šta je morfologija? Da li ste upoznati sa svim značenjima koje ima ovaj pojam?
Najopštije posmatrano morfologija se definiše kao nauka o postanku i razvitku oblika.
Sam pojam morfologija ima veoma široku primenu na našim prostorima. Koristi se u različitim naučnim disciplinama, te verujem da ste do sada bili u priliku da se sretnete sa njim. Ako niste sigurni u njegovo značenje, došli ste na pravo mesto.
Etimologija nas uči da je sam termin morfologija potekao iz grčkog jezik, od složenice nastale spajanjem reči μορφ ( morphé ) u značenju oblik i reči λόγος (logos) što znači reč, nauka. U svom najopštijem značenju koje ima, termin morfologija označava nauku o oblicima uopšte.
U srpskom jeziku po definiciji, morfologija predstavlja deo lingvistike koji proučava unutršanju strukturu reči. Kako su reči najmanje sintatičke jedinice, jasno je da u većini jezika, one mogu biti povezane sa drugim rečima po nekim pravilima.
Kao deo lingvistike, morfologija postoji još od vremena indijskog lingviste Panjinija koji je formulisao 3959 pravila sanskrite morfologija u tekstu “AStadhyayi” .
U biologiji, morfologija predstavlja biološku opštu nauku o strukturi i obliku svih živih bića. Bitno je istaći da se ove radi o odvojenim naučnim discipinama, te razikujemo morfologiju biljaka od morfologije životinja. Takođe, razlikuje se morfologija pojedinog organizma, vrste ili neke druge kategorije, kao i morfologija ćelija, organa, sistema organa.
Kao što većina zna, živi organizmi se na zemlji pojavjuju u velikom broju oblika, a zadatak morfologije je da utvrdi zakonitosti koje su uzorci posebnih oblika, te da ih razume i predstavi.
