Fonetika, šta je to? Koje je tačno značenje ovog pojma?
Nauka o glasovima naziva se fonetika.
Sa značenjem pojma fonetika upoznali smo se još u osnovnoj školi. Kao što je većini poznato, fonetika zauzima važno mesto u književnosti i predstavlja značajnu naučnu disciplinu.
Posmatrano sa etimološke strane sam termin fonetika potekao je od grčke reči φωνή ( phone) što znači glas, zvuk.
Po definiciji, fonetika predstavlja naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem osobina govornih i negovornih glasova, njihov nastanak, fizičke osobine i percepciju.
Kako često dolazi do mešanja fonetike sa fonologijom, bitno je napraviti razliku između njih. I dok fonologija izučava glasove kao govorne jedinice, odnosno nivoe glasovnog sistema i apstrakne glasovne jedinice, fonetika izučava same glasove.
Drugim rečima, fonetika više izučava same glasove, nego kontekst u kojem se koriste u jeziku. Kao nauka, fonetika se javila još pre 2500 godina u staroj Indiji, gde je postojao veliki broj tačnih fonetksih analiza o ortoepiji sanskrita.
Osobe koje se bave fonetikom nazivaju se fonetičari. Njih pre svega zanima glas, a ne slovo, simbol kojim se glas predstavlja. Fonetika ima tri glavne grane: artikulacionu, akustičnu i pereptivnu fonetiku.
Artikulaciona fonetika se bavi položajem i pokretom usana, jezika, i ostalih organa koji se koriste u toku govora. Sa druge strane akustična fonetika se bavi osobinama zvučnih talasa i načinom na koji ih prima unutrašnje uvo, a perceptivna fonetika se bavi percepcijom govora, odnosno ona izučava način na koji mozak stvara čulnu predstavu o glasovima koje prima.
Interesatno je da ljudski govorni apart može artikulisati veoma veliki broj glasova, pa se tako različiti jezici razlikuju po broju glasova koji se u njima koriste.
