Kakvo značenje u literaturi ima prirovetka i o kakvom je žanru u književnosti reč?
Definicija pripovetke glasi da je to forma kratke proze prepoznatljiva po zgusnutom sadržaju i dinamici.
Pojam o pripovetkama imali su još stari Grci iz vremena Ilijade i Odiseje. Pripovetke su tada prenošene usmeno i zbog toga su se priče sažimale i skraćivale, ali je osnovna poruka ostajala. Nekada su priče i deljene na više delova da bi pripovedačima bilo lakše da ih upamte.
Na evropskom kontinentu, usmeno prenošenje pripovedaka, prerasta u štampanu formu u 14. veku. Primeri su Dekameron i Kenterberijske priče. Tokom perioda Humanizma i Renesanse ( od 14. do 16. veka ) za kratke priče koristi se termin novela.
Moderna pripovetka nastala je u 19. veku u Italiji. Rani primeri pripovetku uključuju brojne bajke poznate braće Grim.
Krajem 19. veka, sa razvojem štamparstva, raste potražnja tržišta i čitalaca za kratkom formom tako da tada pripovetke doživljavaju procvat. Već početkom prošlog veka, izlaze prvi časopisi specijalizovani za izdavanje kratkih priča odnosno pripovetki.
Još jedna kulminacija kratkih priča bila je onda kada je 1952. godine magazin Lajf, izdavao u nastavcima podugačko delo pod imenom „Starac i more“ autora Ernsta Hemingveja.
