Pragmatičnost

0

Pragmaticnost

Ako ste pristalica više iskustva i prakse nego teorije i učenja, možda vas okarakterišu kao pragmatičara.

Premda jedna od njihovih postavki glasi: „Bolje je gram iskustva, nego tovar teorije“.

Grčka reč pragmatikós znači delotvoran, poslovan, koji se tiče državnih poslova. Dok reč pragma znači delo ili delovanje, čin i rad. Tako pojam pragmatičan zadržava i kod nas originalno značenje i upotrebljava se kada kažemo da je neko opštekoristan, stvaran, delatan. Ali i neko ko daje poučno objašnjenje o nečemu. Na primer, kažemo pragmatično pisanje istorije, a to znači upravo proučavanje uzoka i posledica događaja iz kojih se dalje izvode poučni zaključci.

Postoji izraz i pragmatična sankcija, to je opštekorisna državna uredba iliti nepovrediv osnovni državni zakon koji je određen da bude stalno u važnosti a za dobro svih. Tako se izdvajaju francuska, iz 1438. godine, i nemačka pragmatična sankcija iz 1439. godine, a njima se ograničava moć pape. Među važnima je i austrijska pragmatična sankcija, izdao ju je Karlo VI 1724. godine, a njome se pravo nasleđa prenosi i na žensko potomstvo.

Za ekonomiju i druge „opipljive“ nauke karakteristično je pragmatično ponašanje. To znači pragmatičnost u izvršenju zadataka i ponašanje kome je svrha upravo uspešno postizanje cilja.

U pragmatizmu (filozofskom pravcu s kraja 19. veka, baziranom na odnosima teorije i prakse), smatra se da se pragmatično saznanje vodi interesima i vrednostima. Ovaj pravac kaže, da cilj „filozofiranja“ mora biti praktična korist.


Share.

Leave A Reply

error: Alert: Content is protected !!