Šta je sintaksa? Saznajte tačno značenje ovog pojma.
Deo gramatike koji proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice u datom jeziku naziva se sintaksa.
Etimologija nas uči da je sam pojam sintaksa potekao iz starogrčkog jezika i to od reči: συν (syn) u značenju zajedno i τάξις (taxis), što znači uređivanje. Spajanjem ovih reči nastaje reč sýntaksis koja označava slaganje u red. Po definiciji, sintaksa predstavlja deo gramatike koji proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice, u datom jeziku.
Bitno je napomenuti da se istraživanje kombinovanja reči pojavilo još pre nove ere, tačnije kada je Dionizije Tračanin dao poznatu definiciju rečenice, po kojoj ona predstavlja spoj reči koji izražava završenu misao. Bio je potreban vekovan rad na sintaksi koji je započeo Tračanin da bi se ona u potpunosti razvila.
Iako se na sintaksi radilo tokom 19-og veka, ona je sve do početka 20-og veka bila veoma zapostavljana u odnosu na druge delove gramatike poput fonologije i morfologije. Danas, sintaksi je pridodat dosta veći značaj.
Sintaksa se bavi proučavanjem sklopa i sastava rečenice, pravilnim kombinovanjem reči u rečenici, uzajamnim odnosima između elemenata rečenične strukture, pravilima nizanja rečenice u skupovima, pravilima povezivanja sintaksičnih jedinica u procesu komuniakcije, kao i samim sintačkim jedinicama kao elementima sintaksičnog skupa.
U sintatičke jedinice ubrajaju se: reč, sintagma, predikatska rečenica (klauza) i komunikativna rečenica (iskaz). Sve sintatičke jedinice iznad reči predstavljaju sintakstične konstrukcije same po sebi, a njihova složenost biće izraženija kod jedinica koje se nalaze na višem hijerarhijskom nivou.
