Šta znači izraz bunilo?
Svojevrsna groznica buncanjem naziva se bunilo.
Još jedan u nizu pojam koji je teško definisati a za koji u principu svi znamo šta znači, jer se odomaćio u našem jeziku te se koristi i u svakodnevnom govoru, ali tada dobija već metaforičko značenje.
Kada kažemo da neko ne priča istinu ili se izmotava, govori nerazumljivo obično mu odgovorimo „ti kao da si u bunilu“ ili „šta to buncaš“.
Bunilo se može odrediti kao vrsta delirijuma, odnosno stanje konfuzije u govoru i ponašanju neretko praćeno halucinacijom.
Pojam delirijuma se i definiše kao bunilo ili vrsta ludila.
U medicini se ovakvo stanje određuje kao stanje konfuzije praćeno halucinacijama, deluzijom (netačnim verovanjem u nešto), emotivnom labilnošću i anksioznošću (napadi panike bez realnog objašnjenja).
U stanju bunila ljudi mogu da zapadnu u razna emotivna stanja.
Preživljeni šokovi, korišćenje droga i alkohola mogu biti uzročnici bunila.
Postoje ljudi koji hronično buncaju tokom sna. Pričaju ne razumljivo, ratuju, psuju i tome slično. Zato se za čoveka koji bunca kaže da je dezorjentisan u svim segmentima, kako vremenskim tako prostornim i mentalnim.
Osobe u stanju bunila ne treba dirati već pustiti da se u miru vrate u normalno stanje, s obzirom da u većini slučajeva nisu u stanju ni racionalno da misle, odgovaraju na pitanja ili slede uputstva. Pažnja im je maksimalno smanjena u odnosu na prostor i vreme u kome se nalaze, već se ponašaju u skladu sa tim unutrašnjim (bunilom izazvanim) doživljajima.
