Šta je palilogija? Saznajte tačno značenje ovog pojma.
Ponavljanje jedne ili više reči u toku rečenice naziva se palilogija.
Često smo primere ponavljanja reči sretali u pesmama, pri čemu pesnik želi istaći neku misao zbog njemu jedinstvenog doživljaja koji želi preneti na čitaoca.
Palilogija je upravo vraćaje ili ponavljanje jedne ili više reči na kraju ali i na početku rečenice ili stiha.
Etimolozi kažu da pojam palilogija potiče od grčke reči pálin lόgos koja se prevodi kao ponovljena reč, “opet reč”.
U književnosti postoji drugi izraz koji isto označava a to je anadiploza. Anadiploza se definiše kao ponavljanje jedne ili više reči na kraju jednog i na početku narednog stiha ili na kraju jedne i na početku naredne rečenice ako je tekst u prozi, čime se ističe ono što te reči znače. Uprošćeno anadiploza ili palilogija se najčešće javljaju u poeziji u kojima se u uzastopnim stihovima ponavljaju jedna ili više reči.
U književnosti se paliliogija, odnosno anadiploza, anaphora i epifora ubrajaju u stilske figure koje se jednim imenom nazivaju lirski paralelizmi.
Sigurno ste čitali epske pesme u kojima se skoro uvek koristi palilogija. Na primer, u pesmi “Car Lazar i carica Milica”: “Kad ujutru bijel dan osvane, Dan osvane i ogrije sunce.” To je klasičan i najbolji primer palilogije.
Ovakva vrsta udvostručenja reči se često koristi i u retorici pa se ne retko kaže da je to i retorička i pesnička stilska figura.
Drugi primer jeste u pesmi Vaska Pope “Vrati mi moje krpice”: “Vrati mi moje krpice, moje krpice od čistoga sna.”
