Šta je signiranje? Koje je značenje reči signiranje?
Signiranje je imenica koja označava postupak stavljanja signature na predmete koje je potrebno označiti odnosno klasifikovati.
Pojam signiranje potiče iz latinskog jezika od reči signare što znači – obeležiti.
Definicija te reči još je i: obeležiti skraćenim potpisom – parafom, žigosati, posvedočiti pečatom, zapečatiti.
Knjige u biblioteci ili pak predmeti i dokumenta u javnim i privatnim arhivima i slično, obično se signiraju formalno i sadržajno.
Formalna signatura podrazumeva zatvoren smeštaj građe – građa se odlaže u depoe po kriterijumu mehaničkog redjanja, a korisnik je dobija posrednim putem.
Sadržajno signiranje građe obavlja se u slučaju kad se klasifikuje prema sadržaju, a korisnik ima slobodan direktan pristup.
Formalno signiranje građe može biti akcesijsko, na osnovu toga kako gradja pristiže što se oslanja na primeni tekućeg broja (numerus currens) koji započinje od broja 1.
Signiranje se obavlja i na univerzitetima gde se iznačavaju indeksi studenata, diplome, potvrde…
Svaka posebna institucija odredjuje pravila signiranja. Dokumenti kao što su prijave, izveštaji, aneksi i slično, obično prolaze kroz posebnu službu – Arhivu, gde dobijaju delovodni pečat sa signaturom. Signatura uglavnom sadrži cifre, slova a datum je obavezan podatak.
Signatura i signifikacija su imenica koje su izvedene iz glagola signiranje. Signifikantno naprimer označava neku važnu pojavu ili ličnost.
