Šta je blanširanje?
Delimična obrada namirnica u kojoj se najpre kratko potope u kipuću, a potom u ledenu vodu naziva se blanširanje.
Da li ste čuli za pojam blanširanje? A znate li koje je njegovo značenje?
Bilo da volite ili ne kuvanje, sigurno ste nekada skuvali neko jelo sledeći određeni recept. Iako je većina pojmova koja se nalazi u njemu sigurno svima dobro poznata i jasna, u njima se mogu naći i neki kulinarski izrazi sa kojima je upoznat mali broj ljudi.
Pojam blanširanje veoma se retko koristi u svakodnevnoj komunikaciji na našim prostorima, te se veliki broj ljudi začudi kada se susretne sa njim po prvi put. Naime, reč je o izrazu koji potiče iz francuskog jezika i označava beljenje (kože, plastike, tekstila i slično).
U kulinarstvu ova francuska reč koristi se da označi kratkotrajno izlaganje svežih namirnica u vreloj vodi radi razaranja mikroorganizama i otrova. Po definiciji, blanširanje predstavlja delimičnu obradu namirnica u kojoj se sveže namirnice najpre kratko potope u kipuću vodu, a potom u ledenu kako bi se inaktivirali enzimi koje ova vrsta hrane sadrži.
Dakle, jasno je da se blanširati mogu voće i povrće. Tokom procesa blanširanja uništavaju se vegetativne forme mikroorganizama zbog izlaganja visokoj temperaturi, a samim tim se menja i tekstura namirnica i one postaju dosta mekše.
Blanširanje se najviše koristi kao priprema hrane za zamrzavanje, sušenje ili konzervisanje, ali se može koristiti i da omekša hranu pre termičke obrade. Takođe, ovaj način obrade hrane izbacuje vazduh iz hrane i doprinosi produženom roku trajanja jer deaktivira enzime koji su zaslužni za kvarenje iste.
Ono što je bitno istaći, to je da blanširanje traje od pola do pet minuta i da temperature vode mora iznositi od 80 do 95 stepeni celzijusa.
Blanširanje ima i negativna dejstva, odnosno tokom ovog procesa uništava se u proseku oko 30% vitamica C, soli, proteina, vitamina iz B grupe i patina šećera.
