Šta je temperament?
Skup urođenih predispozicija emocionalnog doživljavanja i reagovanja naziva se temperament.
Da li ste se ikada zapitali zašto su neki ljudi večito optimistični, a drugi pesimistični? Zašto su jedni rođenje flegme, a drugi eksplodiraju i za najmanju sitnicu? Zašto se neki lako zaljube, a drugima je potrebna čitava večnost? Odgovor je veoma jednostavan, za sve navedeno glavni krivac jeste – temperament.
Ako posmatrano sa etimološke strane, pojam temperament u naš jezik preuzet je iz latinskog, od reči temperamentum, što znači narav, ćud. Najjednostavnije rečeno možemo reći da temperament ima značenje skupa sklonosti nekog čoveka.
Temperament se definiše kao sklop urođenih predispozicija emocionalnog doživljavanja i reagovanja. Temperament jedne osobe određen je njenim poreklom, telesnom konstitucijom, građom i funkcionisanjem autonomnog nervnog i endorkinog sistema.
U velikoj meri temperament odlikuje način ponašanja osobe. On je taj koji oblikuje čovekove misli, ideje, želje, shvatanja i način na koji čovek reaguje na sredinu i ljude koji ga okružuju. Temperametn je nešto što je urođeno, te se isti ne može steći ili naučiti vremenom.
Kako se sa temperamentom rađamo, mi ga nikada ne možemo sasvim promeniti. Vremenom osoba može naučiti da “obuzda” svoj temperament, odnosno da deluje na načine koji su suprotni njemu.
Iz ovoga možemo zaključiti da temperament ne određuje našu osobenost, već nam govori koji je naš prirodan način reagovanja na određenje situacije, pojave ili osobe.
Prema teoriji koju su dali Hipokrat i rimski lekar Galen kod čoveka se može ispoljiti jedan od četiri tipa temperamenta: miran ili flegmatičan tip, koleričan ili neobuzdan tip, melaholičan ili slab tip i sangviničan ili živahan tip.
