Šta znači snalažljivost? Za koga kažemo da je snalažljiv?
Snalažljivost kao osobina često se izjednačava sa inteligencijom. Tačnije, osobe koje brzo rešavaju problem i prevazilaze prepreke i na sebi svojstvene načine dolaze do cilja nazivaju se snalažljive osobe.
Ipak, u psihologiji se smatra da na snalažljivu osobu kao inteligentniju od drugih gledaju samo površne osobe. Pozadina stvari je znatno drugačija.
Naime, ukoliko se snalažljiva osoba prihvata kao ona koja se u novoj situaciji postavlja na dobar način. Zatim, da je snalažljivost karakteristika kreativnih ljudi, te da su takve osobe i inteligentnije, komunikativnije i samostalnije.
Takođe, snalažljivost se kao savremena veština traži na mnogim razgovorima za posao kao nužna i kao glavni uslov postizanja poslovnog uspeha.
Međutim, ako se snalažljivost shvata kao gore pomenut niz vrlina, onda se može (prividno logično) zaključiti da oni nesnalažljivi samim tim manje inteligentni, gubitnici.
Da je takvo zaključivanje pogrešno, govori u prilog činjenica da postoje veoma inteligentni ljudi koji znaju šta je najbolje za njih u datoj situaciji ali ne gledaju samo sebe već poštuju i neke kodekse ponašanja, opšte društveni red i korist.
Najboji primer jeste ponašanje u saobraćaju, kako je to opisao poznati savremeni psihoterapeut Zoran Milivojević. Saobraćajnu gužbvu takozvani snalažljivi vozači koriste kako bi opravdali svoje (bez reda) ponašanje, guranje, „uletanje“ ne propisno u susedne saobraćajne trake i tome slično. Dok „nesnalažljivi“ vozači strpljivo čekaju u koloni i drže se propisa i reda pokazujući temeljnu ljudsku solidarnost.
Moglo bi se zaključiti da snalažljivost nije „u ljubavi“ sa pojmom opšte ljudske solidarnosti.
